ADVOKAT U REŠAVANJU ŠKOLSKIH PROBLEMA – PREČICA ILI STRANPUTICA? Na sudu se ne dobija Vukova diploma

Da je ovaj društveni fenomen poslednju deceniju sve češći i da prerasta u trend, potvrdila je direktorka novosadske Gimnazije „Svetozar Marković” Tatjana Vukadinović, napominjući da bi problema bilo mnogo manje kada bi bilo dobre volje, vremena i kapaciteta da im se posvećuje pažnja dok su u začetku.

– Rekla bih da je takva tendencija počela pre petnaestak godina, ali se u poslednje vreme više priča o tome u javnosti – kaže Vukadinovićeva. – Pre nekoliko decenija, toga takoreći nije bilo, a onda je u novom milenijumu, dobu tercijarnog sektora, postala uobičajena praksa da se za poslove koje su ljudi nekad obavljali sami angažuju servisi, agencije i advokati. Sigurna sam da je to nekada nužan put, ali, kada su u pitanju školski problemi, smatram da prethodno treba iscrpsti sve mogućnosti kojima raspolažemo i u saradnji sa roditeljima i učenicima neposredno razgovorom rešiti problem. Uključivanje sudova u školski život donosi svima nemir, narušava se toliko važan odnos poverenja i poštovanja, a tu je i rizik da neko bude oštećen u finansijskom ili ličnom, emotivnom pogledu.

Kako napominje, jedino takvo iskustvo u Svetinoj gimnaziji ticalo se naplate osiguranja učenika tokom korone. Dva-tri slučaja realizovana su posredstvom advokatske kancelarije, dok su ostale uspešno rešili bez suočavanja na sudu.

– Đaci koji pohađaju osnovnu ili srednje stručne škole imaju obezbeđeno osiguranje preko lokalne zajednice, dok gimnazije same pribavljaju sredstva, što nije svima poznata činjenica – kaže naša sagovornica. – Dok je nastava bila onlajn, desila se van škole manja povreda učenika. Roditelji su bili instruisani od strane sportskog kluba da odmah daju punomoć advokatu kako bi podigao tužbu. Tada sam reagovala krajnje spontano, uz apel da se razmisli o angažovanju advokata da bi se naplatilo osiguranje za nešto što niti se desilo u školi, niti je posao koji će ih toliko opteretiti da ga sami ne bi mogli obaviti.

Tatjana Vukadinovića ističe da prosvetni radnici imaju obavezu da poznaju zakone i prate sve što se menja, a prethodnih meseci doneti su neki veoma važni akti i pravilnici.

- Nesporno je da svi u životu ponekad greše i mi u školi prihvatamo da se previdi dešavaju i bez loše namere”, kaže naša sagovornica. - Sasvim je uobičajeno i dobro reagovati na to, ali ima načina i načina. Minulih decenija u našoj Gimnaziji trudimo se da probleme rešavamo kroz neposredan razgovor sa učenicima, uz odeljenjskog starešinu i roditelje, a po potrebi se uključuju predmetni profesori, stručni saradnici i direktor. U školi se između ostalog učimo i tome kako da reagujemo kad se neko ogreši o naš interes. Ako bi trebalo da izdvojim najvažniju životnu veštinu, rekla bih da je to umeće asertivne komunikacije, gde ću se založiti za svoj interes, ali bez povređivanja druge osobe.

Sve je veći jaz između bogatih i moćnih s jedne strane, te siromašnih i skromnih s druge, i to je društveni fenomen planetarnog karaktera, a prisutan je i u našoj sredini. Naime, pojedini roditelji, u nedostatku vremena koje će posvetiti svom detetu, odlučuju da pažnju i brigu iskažu angažovanjem advokata, dodaje Vukadinovićeva, uočavajući i danas izraženu tendenciju da se deca i mladi prezaštite. A upravo je rešavanje problema veština kojom se razvijaju sposobnosti i inteligencija. Sve to kasnije može doneti probleme u suočavanju sa vlastitom odgovornošću za postupke.

– Deca posmatraju svet odraslih, da li demonstriramo dobru volju ili moć – napominje Tatjana Vukadinović. – Sasvim je moguće da će nerealni i preambiciozni roditelji, koji ne sagledavaju objektivno mogućnosti svoje dece u pogledu dostizanja uspeha, pokazati sklonost da angažuju advokate. Možda bi bilo ispravnije reći da ih ne prihvataju takvu kakva jesu, nego svoje neostvarene snove žele da realizuju kroz detetova postignuća.

S. Milačić