TRGOVCI OPASNU ROBU SVE ČEŠĆE SKIDAJU S POLICA Samo ove godine sa tržišta povučeno oko 80 proizvoda!
Povlačenje nekog proizvoda s tržišta sve više je stvarnost na domaćem tržištu, a slično je i na drugim tržištima u svetu.
Proizvodi se s tržišta najčešće povlače zbog mogućeg rizik po zdravlje i bezbednosti potrošača. Ove godine je, na osnovu dostupnih podataka, u našoj zemlji povučeno osamdesetak proizvoda, a najveći procenat povučene robe su prehrambeni proizvodi, sveži ili zaleđeni, kućni aparati, igračke za decu i odeća.
Proizvode se s tržišta povlače iz, najčešće, trgovinskih lanaca, bilo da nedostatak/neispravnost prijave potrošači ili sami proizvođači. Tako je pre svega nekoliko dana s domaćeg tržišta jedan prehrambeni proizvod povučen i to je učinila komapnija koja ga i proizvodi, a nedavno je u Hrvatskoj iz prodaje povučen takođe prehrambeni proizvod nakon što je kupac prijavio neispravnost.
Po rečima pravne savetnice u Udruženju za zaštitu potrošača Gorane Sredanović, proizvođač je odgovoran za to kakav proizvod odlazi na tržište, ali na kvalitet mogu uticati i drugi faktori, te da su češće analize i te kako važne kako bi sigurnost i bezbednost proizvoda koji su na tržištu zadovoljili propisane standarde i time bio dostignut najviši stepen zaštite potrošača.
- Proizvođač ima obavezu da proveri, odnosno kontroliše kvalitet proizvoda koji izlazi na tržište i on je odgovoran za to, ali se naravno, ne mogu zanemariti i mnogi drugi faktori koji mogu utucati na bezebednost i ispravnost proizvoda- kaže Gorana Sredanović. - Kontrolišu se i proizvodi koji se uvoze i koje prati odgovarajuća dokumentacija, ali treba reći da se prilikom carinjenja proizvoda kontroliše dokumentacija, ali ne i svaki proizvod pojedinačno, pa je moguće da na tržište stignu i nebezbedni, neispravni i proizvodi koji nisu kontrolisani.
Potrebna nezavisna kontrola
- Ono što na našem tržištu nedostaje, a čime bi se ovakvi slučajevi smanjili, jesu dodatne analize - kaže Gorana Sredanović. - Potrebno je osnovati nezavisne fondove, koji bi kontrolisali kvalitet proizvoda, a te dodatne analize ne bi bile vezane ni za proizvođača, ni za carinu ili uvoznika. Kontrole moraju biti što detaljnije, uzorci učestalo uzimati i to nasumično, a ne da se kontroliše samo dokumentacija koju dostave proizvođači.
Ako potrošač uoči neku nepravilnost ima pravo da to i prijavi, odnosno uloži reklamaciju, ukazuje naša sagovrnica i ističe da su, kada je reč o prehrambenoj robi, trgovci veoma predusretljivi i, praktično, automatski izlaze u susret potrošačima. Ona kaže i da, iako ih ima, povlačenja proizvoda nisu previše česta, da se najčešće radi o uvoznim proizvodima koji se prodaju u trgovinskim lancima, te da su u poslednje vreme česta povlačenja proizvoda za decu, najčešće igračaka, kao i povrća.
- U slučajevima kada trgovci usvoje reklamaciju, vraćaju novac ili daju zamenski proizvod - kaže Gorana Sredanović. - Važno je da potrošači znaju da prilikom reklamacije moraju imati dokaz o kupovini - slip ili račun, odnosno bilo koji finansijski trag da je konkretan proizvod kupljen. Kako će se postupak reklamacije odvijati zavisi od stava trgovaca, ali moraju se poštovati pravila Zakona o zaštiti potrošača. Kada je u pitanju prehramebna roba, trgovac mora da odgovori u roku od osam dana, dok su rokovi nešto duži kada se radi o tehničkoj robi i nemeštaju - od 15 do 30 dana.
D. Mlađenović