ZA POVRATAK AUTOHTONIH RASA ŽIVINE Somborska kaporka i banatski gološijan SVE TRAŽENIJI na tržištu mesa i jaja
Ministarstvo za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo objavilo je krajem 2024. godine i konkurs za podsticaje radi očuvanje životinjskih genetičkih resursa, za koje je opredelilo podsticaj od najviše tri miliona dinara po korisniku.
Na podužem spisku za podsticaje autohtonih rasa našla se i živina - kokoške, somborska kaporka i banatski gološijan.
U Srbiji ove autohtone koke gaji desetak odgajivača. Kolika je brojnost umatičenog jata odgajivačima nije poznato, ali kažu da je živina korisna zbog kvalitetnog mesa i jaja.
Dragan Dragosavac iz Sremskih Mihaljevaca u opštini Pećinci kaže za Dnevnik da godinama hrani ovu živinu, planira da uveća jato i umatiči ga zbog državnog podsticaja 400 dinara po koki.
Za autohtonu rasu koka se opredelio zbog dodatnog izvora prihoda jer se bavi i drugim poljoprivrednim poslovima.
- Držim krmače i sejem primarne poljoprivredne kulture kako bi za životinje obezbedio hranu, a pošto u poljopriovredi nema velike zarade, gajim i somborske kaporke i banatskog gološijana. Sve što pretekne prodam, jer svaki dinar od koka dobro dođe kao dodatni izvor prihoda - naglašava Dragosavac.
Nekada bila puna dvorišta
- Pre nekoliko decenija u Sremskim Mihaljevcima u svakom dvorištu je bilo bar 50 komada raznovrsne živine, a sada se na prste jedne ruke mogu nabrojati domaćinstva gde se još uvek živina šeta po dvorištu - rekao je Dragan Dragosavac.
I on je nekada hranio 600 komada ćuraka, pataka, gusaka, morki i kokoški. Ali čim ogradi dvorište, povećaće jato jer ne vredi gajiti živinu ukoliko ograda nije čvrstvo postavljena kao brana od predatora.
On je zadovoljan kvalitetom mesa i jaja. - Od proleća do kasne jeseni ih puštam da budu na dvorištu, pasu travu i jedu kukuruz, žito, suncokret da bi meso i jaja bili zdrava hrana za domaću upotrebu i po tim namirnicama ne mogu se porediti sa tovnim kokama - ističe Dragosavac i kaže da godišnje svaka koka snese od 170 do 200 jaja.
Dragosavac naglašava da imamo ozbiljnih odgajičava somborskih kaporki i banatskog gološijana, od kojih se mogu kupiti pilići, što je značajno za one koji planiraju da krenu u uzgoj ili uvećaju jato. Po selima je dosta praznih dvorišta, a dopunski prihod bi mogle biti i autohtone rase živina, jer su sve traženija i jaja i meso od koka othranjenih bez koncentrata.
Nekada je, napominje, svako dvorište po selima imalo na desetine pa i stototine kokošaka, ćuraka, pataka, gusaka i morki. Sada retko gde se po dvorištima mogu videti.
Z. Delić