MANJE ŽITA, VIŠE TROŠKOVA Paore brine skupa setva, BIĆE MANJE HEKTARA POD PŠENICOM (FOTO)
Optimali rok za setvu pšenice je počeo pre desetak dana i trajaće do 25. oktobra, a iz „Žita Srbije” kažu za Dnevnik da očekuju da će pšenice biti posejane na svega 500.000 hektara.
To je znatno manje nego u prošlogodišnjoj setvi, kada je po njihovim podacima zauzela 625.000 hektara.
Još je dosta neobrađenih polja posle žetve prolećnih useva pa se očekuje da će poljoprivrednici probiti optimalni rok i žito sejati i u novembru.
Ratar iz Turije u opštini Srbobran Saša Atanasković sa ćerkom Milicom krenuo je juče da seje pšenicu koju će, kako je kazao za Dnevnik ,posejati kao i lane na približno istim površina. Kupio je strano seme, ali će jedan deo polja posejati i sa svojim semenom.
- Obavio sam predsetvene pripreme i u tom poslu su me padavine omele da setvu završim ranije. U svakom slučaju, kiša je dobrodošla, obezbedila je vlagu zemljišta preko potrebnu posle velike suše, a ujedno će doprineti da seme pre nikne - kazao je Atanacković.
„Žita Srbije” očekuju da će biti posejano 500.000 hektara pšenice
Mada od pšenice nema zarade, rekao je, najviše je seje jer jesenje i zimske padavine obezbede vlagu u zemljištu potrebnu za razvoj biljake do žetve.
- Kao profesionalni poljoprivrednik sejem je i zbog plodoreda, jer je ona dobar preduslov za sve biljne kulture, pošto donosi bolji prinos bez obzira na to kakva će godina biti, sušna ili kišovita – objašnjava naš sagovornik.
Prof. dr Malešević: Pšenicu ne treba sejati gusto!
Stručnjak za pšenicu prof.dr Miroslav Malešević preporučuje da se setva obavi do 25. oktobra.
- Kiše je bilo dovoljno u proteklom periodi i sada su idealni uslovi za setvu i brzo nicanje - istakao je prof. dr Malešević, i upozorio ratare da ne preteruju u gustini, prekomernoj upotrebi semena, već da je dovoljno 450 zrna po kvadratnom metru .
Ujedno, Malešević strahuje da će prosečan kvalitet srpske pšenice dogodine biti još niži nego ovogodišnji, jer će se na njivama u setvi više koristiti nedeklarisano seme, pošto su ratari u besparici zbog malih prinosa i niskih cena svih poljoprivrednih kultura.
Cenom pšenice, naveo je nije zadovoljan, jer žito vredi isto kao i pre desetak godina, kada je repomaterijal bio znatno jeftiniji.
- Ne zahtevamo neke visoke cene, ali bar 26 - 27 dinara bi bila realna cena. Pre tri godine pšenica je bila 35 i 40 dinara i cene gotovih proizvoda nisu rasle kao sada. Ali kod nas se cena žita zloupotrebljava, čim pšenica poskupi, rastu cene krajnih proizvoda, a kada žitu padne cena, niko se ne trudi da spusti cenu pšeničnih proizvoda – navodi Atanasković.
5 — 6 procenata biće skuplja setva nego lane
On kaže da nije još računao koliko će ga setva pšenice koštati i to će znati tek kada setvu završi.
Ni u Zadružnom savez Vojvodine ne znaju koliko će ratarima trebati novca po hektaru za setvu. Osim što smatrjau da će biti skuplja za pet do šeset procenata nego lane.
- Teško je napraviti račun zbog različitih cena đubriva i semena. Jedino se zna da se gorivo prodaje po jednoj ceni, dok veštačkog đubriva ima da se kupi po nižim i višim cenama. Tako se prodaju i semena. Skuplja su strana u odnosu na domaća, kojih ni nema dovoljno na našem tržištu – rekli su nam u Zadružnom savezu Vojvodine.
Z. Delić
Foto: S. Šušnjević
