JAROSLAV SE VEĆ GODINA BAVI PROIZVODNJOM CVEKLE U mestu kraj Pančeva na četiri hektara ubira plodove- Evo koje savete ima za sve koji žele da se bave ovim teškim, ali isplativim poslom

"Najbolji predusev je pšenica. Odmah po njenom košenju počinje priprema zemljišta za setvu cvekle iduće godine. Struganje strnjike, kojim se čuva vlaga i mehanički uništavaju korovi, je obavezna", započinje naš sagovornik dodajući da se u kasnu jesen obavezno obavlja osnovno đubrenje.

Spomenutu prihranu obavlja u skladu sa savetima Poljoprivredne stručno savetodavne službe. Na osnovu analize zemljišta zajedno sa stručnjacima odlučuje kakvu prihranu će primeniti. U najvećem broju slučajeva to bude đubrivo sa većim sadržajem kalijuma (primer: NPK 10-26-26), otprilike 350 kg/ha, nakon čega primenjuje duboko oranje.

"Veoma smo blizu Deliblatske peščare i naša zemlja je peskovita. Zato nikada ne orem dublje od nekih 27 cm, kako se na površinu ne bi izbacivao pesak."

Setva krajem marta

Zatvaranje vlage radi u rano proleće, a poslednjih godina čak i početkom februara, kada se površinski sloj zemlje dovoljno osuši. Ovaj posao obavlja setvospremačom na dubini od oko 10 cm. Sa tom agrotehničkom merom čuva vlagu u zemlji i ona se u kasnijem periodu lakše zagreva, što je bitno kako bi se sa setvom krenulo ranije.

U zavisnosti od vremenskih uslova, tokom marta počinje predsetvene pripreme za setvu cvekle.

"Prvo bacam dodatne količine NPK i AN đubriva, odmah zatim radim predsetvenu pripremu sa setvospremačem i krećem sa setvom. Setva se obavlja na rastojanju između redova na 50 cm, a u redu je rastojanje na 12 cm", objašnjava, dodajući da se iz njegovog iskustva, za sada, ta varijanta pokazala kao najsigurnija.

Zečevi i glodari prave probleme

Kako kaže naš sagovornik, samo nicanje biljaka ide veoma sporo. Obično su potrebne i dve nedelje dok kotiledoni cveklica provire iznad površine zemlje, a ponekad to traje i mnogo duže.

"Posle nicanja radim tretman protiv korova, sve isto kao i kod šećerne repe. Zaštita od bolesti je takođe ista kao i kod šećerne repe, ali cvekli treba posvetiti daleko više pažnje jer oboljeva mnogo češće. Cerkospora ume da napravi puno problema", skreće pažnju, ukazujući da je tretmane mnogo puta sam radio i preventivno.

Što se tiče insekata, tu je u prvom stadijumu rasta najopasnija repina pipa, a kasnije vaši. Jednom su se na njivi našeg domaćina pojavile i grinje, ali je taj problem rešio insekticidima. Problem u usevima cvekle prave i glodari protiv kojih, za sada, Holik ne vidi rešenje. Dok je usev mlad lisnu masu jedu zečevi, ali od toga se cvekla relativno dobro oporavlja.

"Kasnije, kada cvekla dostiže svoju fiziološku zrelost, pojavljuju se napadi miševa od kojih jednostavno nema rešenja. Plodovi koji su oštećeni od miševa nisu za upotrebu, oni se prilikom vađenja jednostavno bacaju."

Ručno vađenje bolja opcija

Vegetacija cvekle traje do otprilike polovine oktobra, kada počinje vađenje. Ovaj poljoprivrednik cveklu vadi ručno, što je, kaže, i najveći posao. Iziskuje mnogo radnika, radnih dana i novca. Ručno vađena je mnogo cenjenija na tržištu među prerađivačima zbog toga što ima malo mehaničkih oštećenja. Krupnoća cvekle koja se koristi za preradu u industriji je najidealnija kada je 80 odsto plodova veličine 12 cm. Holik kaže da tada može i da traži višu otkupnu cenu za nju.

Prošla godina nije bila rodna i prinosi su se kretali oko 32 t/ha na mojim njivama, što je i logično kada se uzme u obzir kakva je godina bila u pogledu količina padavina i natprosečno visokih temperatura", kaže ovaj proizvođač, napominjući svim kolegama poljoprivrednicima koji možda razmišljaju da je gaje da proizvodnja i nije jednostavna, iako se na prvi pogled možda tako čini.

"Tokom vegetacije je potrebno mnogo puta obilaziti useve i ako se primete neke bolesti ili insekti treba odmah reagovati, jer sutra može biti kasno."

Za kraj, on napominje da pre odluke o setvi potražite otkupljivača kako ne biste došli u situaciju da vam rod ostane neprodat, jer kada se jednom izvadi, cvekla ne može dugo da stoji.