OD 11 TRGOVINSKIH LANACA U SRBIJI SAMO TRI SU DOMAĆA Potrošači pune džepove strancima
Visoke cene u marketima u Srbiji izazvale su veliko nezadovoljstvo potrošača, što je rezultiralo bojkotom pet najvećih trgovinskih lanaca.
Njihov promet se zbog toga smanjio za čak trećinu. Konačni efekti ovog protesta biće poznati sledeće nedelje kada Poreska uprava objavi zvanične podatke o prihodima tokom petodnevnog bojkota.
Ko su vlasnici tih trgovinskih lanaca i u čije kase se slivaju milijarde dinara? Podaci iz Agencije za privredne registre pokazuju da su od 11 najvećih trgovinskih kompanija samo tri u većinskom srpskom vlasništvu, a među njima je i "Aman", čiji je vlasnik Jordanac Nedal Halil, koji ima srpsko državljanstvo.
Srpsko tržište je očigledno primamljivo za strane kompanije, što pokazuju najave o dolasku novih maloprodajnih lanaca – mađarskog "Femili marketa", makedonskog "Stokomaka", francuskog "Kerfora" i italijanskog "Eurospina". Postoji mišljenje da će pojačana konkurencija naterati trgovce da koriguju cene.
Ko dominira tržištem?
Najveći trgovinski lanac u Srbiji je belgijska kompanija "Delez Srbija", koja upravlja marketima "Maksi" i "Šop&go". Kompanija je 2023. godine ostvarila prihod od 158,5 milijardi dinara, a neto dobit od 7,7 milijardi. U 2022. godini neto profit je iznosio 6,7 milijardi, što pokazuje značajan rast.
"Merkator S" DOO, u vlasništvu hrvatske "Fortenova grupe", upravlja marketima "Roda" i "Idea". U 2023. godini prihod kompanije bio je 103,78 milijardi dinara, a neto dobit 1,6 milijardi, što je duplo više u odnosu na 2022. godinu.
Nemački "Lidl" je u 2023. godini ostvario prihod od 104,39 milijardi dinara, a neto dobit od 1,76 milijardi. Zanimljivo je da je profit ovog lanca u 2023. pao u odnosu na 2022. kada je bio preko dve milijarde, dok je 2021. godine iznosio čak 4,1 milijardu dinara.
Šta je sa domaćim lancima?
Domaći "DIS", u vlasništvu Zorana Tirnanića, 2023. godine ostvario je prihod od 27,7 milijardi dinara, a neto dobit od 472 miliona, što je za nijansu više u odnosu na 2022.
"Univereksport", koji je u vlasništvu Vesne Vučurević, u 2023. je imao prihod od 38,18 milijardi dinara, dok je neto dobit bila 836 miliona dinara, što je nešto manje nego prethodne godine.
"Gomeks" je od pre nekoliko godina većinski u vlasništvu strane kompanije "Seet Investment Holdings Sarl" iz Luksemburga (51%), dok je osnivač Goran Kovačević zadržao 47,5% udela. U 2023. je ostvario prihod od 22,1 milijarde dinara, a neto dobit od 518 miliona dinara.
Ovi podaci jasno pokazuju da najveći deo profita u trgovini hranom i pićem, čija ukupna vrednost prelazi 11 milijardi evra, završava u stranim rukama.
Reč stručnjaka
Ekonomista Saša Đogović ističe da je ključno podsticati domaće privrednike jer će oni profit zadržati u zemlji, za razliku od stranih kompanija koje ga iznose.
„Bojkot ima smisla, naročito ako državne institucije ne reaguju na kartelizaciju tržišta. Komisija za zaštitu konkurencije je tek u oktobru 2024. reagovala, što je bilo prekasno. U međuvremenu, potrošači su trpeli velike cenovne udare“, kaže Đogović.
On dodaje da bi akcija bojkota bila uspešnija ako bi se ujedinili potrošačka udruženja, mediji i građani.
„Ako već nema institucionalnog rešenja, onda je pritisak javnosti jedini način da trgovci koriguju cene i poslovanje“, zaključuje Đogović.
