ОД 11 ТРГОВИНСКИХ ЛАНАЦА У СРБИЈИ САМО ТРИ СУ ДОМАЋА Потрошачи пуне џепове странцима
Високе цене у маркетима у Србији изазвале су велико незадовољство потрошача, што је резултирало бојкотом пет највећих трговинских ланаца.
Њихов промет се због тога смањио за чак трећину. Коначни ефекти овог протеста биће познати следеће недеље када Пореска управа објави званичне податке о приходима током петодневног бојкота.
Ко су власници тих трговинских ланаца и у чије касе се сливају милијарде динара? Подаци из Агенције за привредне регистре показују да су од 11 највећих трговинских компанија само три у већинском српском власништву, а међу њима је и "Аман", чији је власник Јорданац Недал Халил, који има српско држављанство.
Српско тржиште је очигледно примамљиво за стране компаније, што показују најаве о доласку нових малопродајних ланаца – мађарског "Фемили маркета", македонског "Стокомака", француског "Керфора" и италијанског "Еуроспина". Постоји мишљење да ће појачана конкуренција натерати трговце да коригују цене.
Ко доминира тржиштем?
Највећи трговински ланац у Србији је белгијска компанија "Делез Србија", која управља маркетима "Макси" и "Шоп&го". Компанија је 2023. године остварила приход од 158,5 милијарди динара, а нето добит од 7,7 милијарди. У 2022. години нето профит је износио 6,7 милијарди, што показује значајан раст.
"Меркатор С" ДОО, у власништву хрватске "Фортенова групе", управља маркетима "Рода" и "Идеа". У 2023. години приход компаније био је 103,78 милијарди динара, а нето добит 1,6 милијарди, што је дупло више у односу на 2022. годину.
Немачки "Лидл" је у 2023. години остварио приход од 104,39 милијарди динара, а нето добит од 1,76 милијарди. Занимљиво је да је профит овог ланца у 2023. пао у односу на 2022. када је био преко две милијарде, док је 2021. године износио чак 4,1 милијарду динара.
Шта је са домаћим ланцима?
Домаћи "ДИС", у власништву Зорана Тирнанића, 2023. године остварио је приход од 27,7 милијарди динара, а нето добит од 472 милиона, што је за нијансу више у односу на 2022.
"Универекспорт", који је у власништву Весне Вучуревић, у 2023. је имао приход од 38,18 милијарди динара, док је нето добит била 836 милиона динара, што је нешто мање него претходне године.
"Гомекс" је од пре неколико година већински у власништву стране компаније "Seet Investment Holdings Sarl" из Луксембурга (51%), док је оснивач Горан Ковачевић задржао 47,5% удела. У 2023. је остварио приход од 22,1 милијарде динара, а нето добит од 518 милиона динара.
Ови подаци јасно показују да највећи део профита у трговини храном и пићем, чија укупна вредност прелази 11 милијарди евра, завршава у страним рукама.
Реч стручњака
Економиста Саша Ђоговић истиче да је кључно подстицати домаће привреднике јер ће они профит задржати у земљи, за разлику од страних компанија које га износе.
„Бојкот има смисла, нарочито ако државне институције не реагују на картелизацију тржишта. Комисија за заштиту конкуренције је тек у октобру 2024. реаговала, што је било прекасно. У међувремену, потрошачи су трпели велике ценовне ударе“, каже Ђоговић.
Он додаје да би акција бојкота била успешнија ако би се ујединили потрошачка удружења, медији и грађани.
„Ако већ нема институционалног решења, онда је притисак јавности једини начин да трговци коригују цене и пословање“, закључује Ђоговић.