EVO KOLIKO SU SRBI TROŠILI PO INOSTRANSTVU Milioni evra prešli preko grane uz pomoć platne kartice

Prema statistici Narodne banke Srbije (NBS), od januara do kraja decembra prošle godine, građani Srbije su debitnim karticama plaćali u ukupnoj vrednosti od nešto više od dve milijarde evra, što je za 500 miliona evra više u odnosu na sumu potrošenu u inostranstvu tokom 2023. godine, piše Blumberg adria.

I dok su debitne kartice van Srbije prošle godine upotrebljene 44 miliona puta, kreditne kartice građani su koristili opreznije – kroz ukupno 2,8 miliona transakcija potrošeno je 144,45 miliona evra.

Najveća potrošnja u sezoni godišnjih odmora

Plaćajući platnim karticama na POS terminalima u inostranstvu, građani Srbije su potrošili više od 1,1 milijardu evra, dok su sa bankomata van Srbije u istom periodu podigli 202,2 miliona evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS). Najviše plaćanja karticama u inostranstvu na POS terminalima građani su obavili u sezoni godišnjih odmora, tokom jula, avgusta i septembra – 11 miliona transakcija, u ukupnoj vrednosti od 347,7 miliona evra. U istom periodu, sa bankomata u inostranstvu podigli su 61 milion evra.

Rast broja transakcija: Za osam godina od milion do 11 miliona

Od prvog tromesečja 2016. godine, kako navode u Narodnoj banci Srbije, upotreba platnih kartica, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, prosečno je kontinuirano rasla svakog tromesečja.

– Broj plaćanja koji su naši građani obavljali u inostranstvu na tromesečnom nivou u proseku se povećavao za 7,3 odsto, što je dovelo do 11 miliona plaćanja obavljenih u trećem tromesečju 2024. godine (naspram milion plaćanja u prvom tromesečju 2016. godine, od kada se podaci prate na ovaj način) – kažu iz NBS.

I broj isplata gotovine na prihvatnoj mreži van Srbije je, kako navode iz NBS, tokom navedenog perioda rastao u proseku svakog tromesečja za 3,3 odsto.

Gde su završile srpske pare?

Prema rečima Aleksandra Seničića, direktora asocijacije turističkih agencija Juta, tokom 2024. godine oko 2,5 miliona ljudi putovalo je van Srbije.

– Verujem da je najveći deo tog novca ostao u Evropi, jer je ona i dalje turistički najatraktivnija. Grčka je i dalje destinacija broj jedan, a ne zaostaje ni poseta Crnoj Gori. Sve je vezano za ekonomski aspekt. Daleke destinacije su skupe i malo ih ljudi bira – kaže Seničić.

Od letovanja na moru do vikenda u Beču

Kako navodi, iz godine u godinu sve veći broj građana Srbije zainteresovan je za putovanja uprkos poskupljenjima aranžmana.

– Nekada se samo putovalo na mora, a u poslednjih 10 godina sve više ljudi se odlučuje i na kratka putovanja, nekoliko puta godišnje, najčešće tokom praznika. Za ta putovanja najčešće se biraju, kada je inostranstvo u pitanju, evropski gradovi poput Istanbula, Atine, Temišvara, Sofije, Budimpešte, Praga, Beča i Severne Italije, a popularne su destinacije i u regionu – Trebinje, Sarajevo, Banjaluka, Skoplje – ističe on.

Kada privreda jača, građani putuju

Povećanje broja turističkih putovanja objašnjava se, kaže Seničić, i ekonomskim osnaživanjem.

– Kad god neka zemlja doživi privredni rast i ekonomski prosperitet, njeni građani počnu mnogo više da putuju. Ljudi počinju da troše manje na druge stvari da bi mogli da putuju – navodi Seničić.

Polovina Srba tokom 2024. godine bila u inostranstvu

Seničićeve reči potvrđuje i istraživanje IPSOS-a. Rezultati pokazuju da je tokom 2024. godine skoro polovina građana Srbije putovala u inostranstvo.

– Broj građana koji putuju u Grčku i Crnu Goru veći je za nekih 1,7 odsto u odnosu na ostale evropske destinacije – pokazuje istraživanje.

Destinacije na koje se najčešće putovalo, pored Grčke i Crne Gore, jesu i Hrvatska, Nemačka, Austrija, Turska i Mađarska. Očekuje se, pokazuje to istraživanje, da će polovina građana putovati u 2025.