STRUČNJACI UPOZORAVAJU Pazite šta kupujete OVAKO SPAKOVANO POVRĆE 2 PUTA OPERITE Ove namirnice mogu da sadrže SMRTONOSNU EŠERIHIJU
Zeleno povrće, oprano i spakovano u vrećice, može biti među kulinarskim krivcima koji bi mogli biti leglo bakterija, kažu stručnjaci.
Barbara Kovalčik, upravnica Instituta za bezbednost hrane i prehrambenu bezbednost Univerziteta Džordž Vašington, rekla je za NBC Njuz da treba izbegavati proizvode za koje se tvrdi da su prethodno oprani - poput zelene salate, povrća ili čak rezanog voća.
Mrežasta kora dinje može zarobiti bakterije, dodao je Derin Detviler, profesor regulatorne politike hrane s Univeziteta Nortistern.
On je objasnio da se hrana, što se više prerađuje od farme do vašeg stola, nalazi u većem riziku da se u nju unesu bakterije, od kojih se onda možete razboleti.
- Što više manipulišete, postoji više mesta gde stvari mogu da pođu po zlu - rekla je Kovalčik.
Inače, bakterija ešerihija koli (E. coli) može biti prisutna na različitim vrstama povrća, posebno onima koje se često jedu sirove. Najčešće su zagađeni sledeći tipovi povrća:
1. Lisnato povrće: zelena salata, spanać, rukola, blitva.
2. Povrće koje raste blizu tla: krastavci, paradajz, paprike, tikvice.
3. Povrće iz porodice kupusnjača: kupus, brokoli, karfiol.
4. Klice: klice lucerke, graška, pšenice i drugih biljaka, jer lako apsorbuju bakterije tokom rasta u toplim i vlažnim uslovima.
Poslednja epidemija u Srbiji 2011. godine
Poslednja zabeležena epidemija infekcije bakterijom Escherichia coli (E. coli) na našim prostorima dogodila se 2011. godine. Tada je došlo do izbijanja epidemije u Nemačkoj, koja se proširila na nekoliko evropskih zemalja, uključujući i Srbiju. Ova epidemija bila je povezana sa konzumacijom kontaminiranih klica povrća, što je dovelo do značajnog broja obolelih.
Od tada, na teritoriji Srbije nisu zabeležene veće epidemije povezane sa E. coli. Međutim, sporadični slučajevi infekcija i dalje se javljaju, uglavnom usled konzumacije nedovoljno termički obrađene hrane ili kontaminirane vode.
Kako sprečiti da ešerihija dospe u organizam?
Pre konzumacije temeljno operite povrće pod tekućom vodom, čak i ako planirate da ga ogulite. Posebno pažljivo operite listove lisnatog povrća.
Upotreba antiseptičkih rastvora za povrće: Postoje posebni rastvori za dezinfekciju povrća koji mogu pomoći u uklanjanju bakterija. Možete i sami napraviti rastvor koristeći sirće ili so – potopite povrće u rastvor na nekoliko minuta, a zatim ga dobro isperite.
Skladištenje na odgovarajućoj temperaturi: Čuvanje povrća u frižideru može usporiti rast bakterija. Preporučuje se da ga čuvate odvojeno od sirovog mesa.
Termička obrada: Kuvanje ili blanširanje povrća na visokoj temperaturi efikasno uništava bakterije. Ako sumnjate u svežinu povrća, preporučljivo je da ga obradite termički.
Higijena prilikom pripreme hrane: Uvek perite ruke pre rukovanja hranom, koristite čiste daske za sečenje i držite povrće dalje od mesa koje može preneti bakterije.
Pokušajte da kupujete povrće iz proverenih izvora i pratite obaveštenja o povlačenju proizvoda zbog eventualnog zagađenja.