POSLE KORONE NI POSAO NIJE ISTI Radnici sve više traže DA RADE OD KUĆE; Šta kaže ZAKON
Još od pandemije koronavirusa, rad od kuće postao je obavezni deo radne nedelje u mnogim firmama.
Pandemija je prošla, ali se nisu svi vratili u kancelarije, bar ne u potpunosti.
Danas je najviše onih koji sa poslodavcem imaju dogovor o povremenom radu od kuće, ili kombinovanu radnu nedelju.
Dok pobornici kancelarijskog rada tvrde da je odlazak na posao važan zbog socijalizacije i interakcije među zaposlenima, oni koji više vole rad od kuće kažu da su tako produktivniji.
Kako bilo, rad od kuće je jedan od ključnih zahteva kandidata u razgovoru s potencijalnim poslodavcem. Ali, nije regulisan zakonom.
Kad neko mnogo radi, zli jezici kažu da "beži od kuće". Danas nije malo onih koji mnogo rade, ali - od kuće. Tatjani je već deset godina, dom i kancelarija.
Odlazak u kancelariju ima ograničenja
"Mnogo sam produktivnija kada radim od kuće, jer nemam ometanja sa strane. Mogu sama da organizujem vreme, a u neku ruku i sebi da se posvetim – da vodim računa o tome kako se hranim", priča Tatjana Feodorović, predstavnica prodaje jedne kompanijeza Jugoistočnu Evropu.
Feodorovićeva kaže da odlazak u kancelariju ima ograničenja, kao i da ne može da nosi stvari, poput hrane od kuće, jer bi izgledala kao "pokretni frižider".
"S obzirom na to da imam i porodicu, prednost je da ako mi se dete razboli, mogu da ostanem kod kuće. S druge strane, ne moram da prebacujem posao na kolege jer mogu određeni deo da odradim od kuće", ističe Tatjana.
Otpor prema radu od kuće
Mnogi evropski sindikati, naročito nemački, nisu krili otpor prema radu od kuće. Smatrali su ga etički pogrešnim, navodeći da je dolazak u firmu vid socijalizacije.
Mnoge kompanije izabrale su srednje rešenje pola-pola: i kuća i firma.
Prednosti i mane
Među prednostima, oni koji rade od kuće ističu sopstvenu organizaciju radnog vremena, uštedu vremena (ne gubi se vreme na putovanje, što u velikim gradovima dostiže i 60 i više sati nedeljno), uštedi se na garderobi, cipelama, torbama...
Mane su nerešeno pitanje troškova prevoza (možda ipak moraju negde na neki sastanak), struje, grejanja, potrošnog kancelarijskog materijala, isključenost iz dešavanja u firmama i nedostatak radnog vremena – kad ste kod kuće, očekuje se od vas da se uvek dostupni. O skrivenim problemima, poput obavljanja kućnih poslova jer ukućanima deluje „da ništa ne radite“ – ne moramo ni da počinjemo.
Mnogi radnici, kako bi predupredili osećaj izdvojenosti, za kancelarije biraju kafiće ili parkove. Tako su okruženi ljudima, a opet dovoljno izdvojeni da mogu da rade. I pomaže.
"Veliki broj zaposlenih bira i dalje da dolazi u kancelariju više od 50 odsto vremena. Možda osećaju da mogu lakše i efikasnije da završe posao sa kolegama jer imaju interakciju. Socijalizacija, koja je nedostajala, dosta znači, pogotovo nakon prvog perioda od kraja korone", navodi Tamara Obradović iz JTI Srbija.
Zakonski neregulisano i u Srbiji
Rad od kuće je i zakonodavno sporan.
U mnogim evropskim zemljama to pitanje nije uređeno zakonom, kao ni u Srbiji, ali ga samo delimično pokriva Zakon o radu.
"To praktično nije zakonsko rešenje. Donet je vodič u vidu smernica, koji bi trebalo na jednostavan način da pokaže kako bi mogao rad od kuće praktično da se organizuje. Otvoreno je i pitanje bezbednosti prilikom donošenja novog Zakona o bezbednosti iz javnog rada, gde je zakonodavac pokušao da definiše rad od kuće", kaže Svetlana Budimčević iz Unija poslodavaca Srbije.
Prema njenim rečima, rad od kuće bi trebalo najpre da bude regulisan između zaposlenog i poslodavca.
To je, međutim, kao Pandorina kutija – od obezbeđivanja opreme, određivanja radnog vremena, pitanje motivacije.
Da će morati da se reguliše i zakonom, ukazuje i to što je mogućnost rada od kuće uz dobru platu, sve češće zahtev poželjnih kadrova na razgovoru za posao.
