Šteta može biti i 500 evra
NIKAKO NE RADITE OVO KAD SE BRISAČI ZALEDE Mehaničari upozoravaju na VELIKU ŠTETU i neočekivane troškove
Popularan zimski trik koji praktikuju vozači mogao bi da ih košta i do 500 evra, upozoravaju automobilski stručnjaci. Reč je o podizanju brisača tokom snežnih padavina, navici koja prema procenama mehaničara godišnje ošteti na hiljade vozila.
Iako deluje kao pametno rešenje za zimske probleme, podizanje brisača može napraviti više štete nego koristi vašem automobilu.
Prema podacima servisnih centara, prosečna cena popravke mehanizma brisača kreće se od 150 do 500 evra, u zavisnosti od modela vozila.
Kako funkcioniše mehanizam brisača?
Konstruktori automobila dizajnirali su brisače da podnose pritisak samo iz jednog smera - sa prednje strane vetrobranskog stakla. Bez potpore stakla i sa donjom stranom izloženom vetru, brisači mogu pretrpeti značajna oštećenja već nakon jedne noći. Dovoljno je da duva jači vetar koji može oštetiti zupčanik koji drži brisače u mestu.
Mnogi vozači ne primećuju odmah nastalu štetu. Labavi i pohabani brisači često se manifestuju tek tokom vožnje kroz nepogodu, kada počnu da udaraju o staklo ili se nekontrolisano pomeraju.
Kako pravilno zaštititi automobil zimi?
Stručnjaci preporučuju pokrivanje celog vetrobranskog stakla kao mnogo efikasnije rešenje. Ne morate kupovati skupu zaštitnu navlaku - običan stari tepih ili cerada mogu poslužiti svrsi. Ovo rešenje ne samo da štiti staklo od leda i snega, već i čuva mehanizam brisača.
U slučaju da se brisači ipak zalede, nikako nemojte odmah uključivati motor i forsirati njihov rad. Umesto toga:
Sačekajte da se vozilo zagreje bar 10 minuta
Koristite sredstvo za odleđivanje vetrobranskog stakla
Nežno odvojite brisače od stakla rukama
Proverite da li se brisači slobodno pomeraju pre uključivanja
Kako različite vremenske prilike utiču na brisače?
Sneg predstavlja najveći rizik jer svojom težinom može iskriviti metalne delove brisača. Kiša je manje opasna, ali u kombinaciji sa ledom može zarobiti brisače uz staklo. Najkritičniji su periodi kada se smenjuju temperature oko nule, jer tada dolazi do ciklusa zamrzavanja i odmrzavanja koji najviše oštećuju mehanizam.
