DOBRE VESTI ZA KORISNIKE KREDITA Referentna kamatna stopa zadržana na istom nivou od 5,75 odsto NBS NASTAVLJA RESTRIKTIVNU MONETARNU POLITIKU
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nepromenjenom nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne, 4,5 odsto i kreditne olakšice, 7,0 odsto, saopštila je NBS.
Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je istakao da je referentna kamatna stopa od juna smanjena za ukupno 75 baznih poena i da se efekti dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike mogu očekivati i u narednom periodu.
Izvršni odbor je takođe naglasio da je, i pored povratka inflacije u granice cilja tri plus minus 1,5 odsto i nastavka njenog kretanja u okviru ovih granica, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne i još uvek restriktivne monetarne politike NBS, imajući u vidu nešto veću otpornost inflacionih pritisaka, pre svega u okviru njene bazne komponente i nepredvidivost dešavanja u međunarodnom okruženju, rast geopolitičkih rizika, kao i njihov uticaj na svetske cene energenata, ostalih primarnih proizvoda i druge makroekonomske pokazatelje.
Cena sirove nafte se, kako su naveli iz NBS, tokom prethodna dva meseca kretala u rasponu od 70 do 80 dolara po barelu, uglavnom pod uticajem dešavanja na Bliskom istoku, dok su značajniji rast njene svetske cene ograničavale dobre zalihe nafte na globalnom nivou i očekivano slabljenje tražnje.
Ipak, i dalje je izražena zabrinutost da bi eskalacija sukoba na Bliskom istoku mogla da poremeti tokove nafte iz ovog ključnog izvoznog regiona i da dovede do znatnijeg rasta svetske cene nafte u narednom periodu.
To bi, ocenjuje se, moglo da se odrazi na inflaciju na globalnom nivou i tempo ublažavanja monetarnih politika centralnih banaka i uslove finansiranja na međunarodnom tržištu.
Inflacija u Srbiji se nalazi u granicama cilja, u septembru je usporila na 4,2 odsto međugodišnje i njeno kretanje je u skladu sa putanjom koju je projektovala NBS, pri čemu je rast cena voća i povrća zbog suše bio veći od očekivanog, ali je to neutralisano padom cena naftnih derivata usled prethodno snižene svetske cene nafte, ističe se i saopštenju NBS.
Slično kao u zemljama regiona, bazna inflacija je veće od ukupne inflacije i bila je neznatno iznad 5,0 odsto međugodišnje.
U narednom periodu inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja, čemu će pre svega doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i inflaciona očekivanja.
Ipak, Izvršni odbor je istakao da na opreznost monetarne politike upućuje i smanjena ponuda poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu usled nepovoljnih vremenskih uslova i suše tokom letnjih meseci.
Odlučujući o monetarnoj politici, Izvršni odbor je imao u vidu i da pokazatelji realnog sektora nastavljaju da beleže pozitivna kretanja.
Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju iznosio je 3,1 odsto.
Pozitivna kretanja u realnom sektoru podržana su smanjenjem inflacije, realnim rastom zarada i smanjenjem nezaposlenosti, kao i tekućim investicionim ciklusom.
Rastu privredne aktivnosti doprinosi i rast kreditne aktivnosti, koji je u septembru ubrzao na 6,6 odsto međugodišnje, zahvaljujući povoljnijim kamatnim stopama usled ublažavanja monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke.
Nakon smanjenja u oktobru, tržišni učesnici očekuju da Evropska centralna banka i na narednom sastanku u decembru smanji svoje kamatne stope, a takva očekivanja tržišta preovlađuju i za današnji sastanak Federalnih rezervi.
Izvršni odbor je, kako se navodi, takođe imao u vidu da povećanje kreditnog rejtinga Srbije na nivo investicionog ranga od strane rejting agencije Standard&Poor’s doprinosi nižoj premiji rizika zemlje i povoljnijim uslovima finansiranja, što će, očekuje se, pružiti podršku daljem rastu raspoloživog dohotka za investicije i potrošnju, a time i privrednom rastu.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih ključnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike.
Istovremeno, prilikom donošenja odluka Izvršni odbor će voditi računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.
Izvršni odbor je usvojio novembarski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije biti predstavljene javnosti na konferenciji za novinare 13. novembra, kada će biti dodatno obrazložene i donete odluke monetarne politike.