Srbija napreduje
ANALIZA INSTITUTA ZA POLITIKU I EKONOMIJU JUGOISTOČNE EVROPE BDP Srbije od 2018. godine povećan za 26,5 odsto
Srbija je u vrhu Evrope po rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) u poslednjih sedam godina, njen BDP raste dva i po puta bržim tempom nego u EU, a građevinarstvo je postalo ključni faktor koji je tome doprineo, navodi se u analizi Instituta za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope (IPESE).
Ističe se da je bržem privrednom rastu Srbije, ali i ublažavanju posledica pada prometa u trgovini, znatno doprinelo građevinarstvo, koje poslednjih godina stvara između 5,5 i 6,4 odsto BDP-a.
Podseća se da je BDP Srbije počev od 2018. godine, prema zvaničnim podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), povećan ukupno za 26,5 odsto, dok je u EU povećan za 10,2 odsto. Ističe se da je, pri tome, ta razlika značajno veća ukoliko se uporede samo ostvareni rezultati za prošlu i procene MMF-a za ovu godinu, jer će u te dve godine BDP Srbije realno biti povećan za više od šest odsto, a u EU samo za 1,7 odsto. „Kako sada stoje stvari, ta razlika bi na kraju ove godine mogla biti i veća, jer je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, vrednost svega što se u Srbiji stvori u prva tri meseca ove godine realno bila za 4,7 odsto, a u drugom tromesečju za 4,2 odsto veća nego u istom periodu 2023.
Bržem privrednom rastu Srbije, ali i ublažavanju posledica pada prometa u trgovini, znatno je doprinelo građevinarstvo, koje poslednjih godina stvara između 5,5 i 6,4 odsto BDP-a
Istovremeno, prema podacima Evrostata, BDP Evropske unije i evrozone je u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti kvartal prošle povećan za samo 0,8 i 0,6 odsto”, navodi se u analizi. Ističe se da je u EU tempo rasta bio pet, a u evrozoni sedam puta sporiji nego u Srbiji i da čak i zemlje sa najbržim rastom u EU - Poljska sa 1,5 i Irska sa 1,2 odsto – bitno zaostaju za Srbijom.
U najvećem problemu je, ipak, Letonija, u kojoj je registrovan pad od 1,1 odsto. Isti problem muči i Švedsku i Mađarsku, u kojima je BDP pao za 0,8 i 0,2 odsto, a u drugom kvartalu je, sa velikim razočaranjem, konstatovan pad privredne aktivnosti i u Nemačkoj za 0,1 odsto, ukazuje se u analizi.
Napominje se da je neznatno veći privredni rast od Srbije imala samo Turska, s tim što je u toj zemlji inflacija u julu bila gotovo 62 odsto, tako da je, kako se ukazuje, taj rast prilično skupo plaćen, ubedljivo najvišom stopom inflacije u Evropi.
Inflacija u ciljanim granicama
IPESE ističe da je s druge strane, u Srbiji inflacija u julu bila 4,3 odsto, što je u granicama ciljanog okvira od tri plus-minus 1,5 odsto, a da se očekuje njeno dalje obaranje.
Obuzdavanju rasta cena će doprineti i nova akcija Vlade Srbije „Najbolja cena”, u okviru koje su od 1. septembra značajno snižene cene velikog broja osnovnih proizvoda.
U Srbiji je u prvom tromesečju 2024. zabeležen realni rast bruto dodate vrednosti u građevinarstvu od 14,2 odsto i bio gotovo duplo veći nego u trgovini na veliko i malo, saobraćaju i sektoru usluga (7,3 odsto) i gotovo pet puta veći nego u industriji (2,9 odsto). U drugom kvartalu se ta razlika još više povećala u korist građevinarstva, koje je stvorilo bruto dodatu vrednost realno za 12,3 odsto veću nego u istom periodu 2023, dok se realni rast ostalih sektora kretao u rasponu od 0,8 odsto (poljoprivreda) do najviše 4,5 odsto (sektor usluga).
E. D. N.
