Србија напредује
АНАЛИЗА ИНСТИТУТА ЗА ПОЛИТИКУ И ЕКОНОМИЈУ ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ БДП Србије од 2018. године повећан за 26,5 одсто
Србија је у врху Европе по расту бруто домаћег производа (БДП) у последњих седам година, њен БДП расте два и по пута бржим темпом него у ЕУ, а грађевинарство је постало кључни фактор који је томе допринео, наводи се у анализи Института за политику и економију југоисточне Европе (ИПЕСЕ).
Истиче се да је бржем привредном расту Србије, али и ублажавању последица пада промета у трговини, знатно допринело грађевинарство, које последњих година ствара између 5,5 и 6,4 одсто БДП-а.
Подсећа се да је БДП Србије почев од 2018. године, према званичним подацима Међународног монетарног фонда (ММФ), повећан укупно за 26,5 одсто, док је у ЕУ повећан за 10,2 одсто. Истиче се да је, при томе, та разлика значајно већа уколико се упореде само остварени резултати за прошлу и процене ММФ-а за ову годину, јер ће у те две године БДП Србије реално бити повећан за више од шест одсто, а у ЕУ само за 1,7 одсто. „Како сада стоје ствари, та разлика би на крају ове године могла бити и већа, јер је, према подацима Републичког завода за статистику, вредност свега што се у Србији створи у прва три месеца ове године реално била за 4,7 одсто, а у другом тромесечју за 4,2 одсто већа него у истом периоду 2023.
Бржем привредном расту Србије, али и ублажавању последица пада промета у трговини, знатно је допринело грађевинарство, које последњих година ствара између 5,5 и 6,4 одсто БДП-а
Истовремено, према подацима Евростата, БДП Европске уније и еврозоне је у другом кварталу ове године у односу на исти квартал прошле повећан за само 0,8 и 0,6 одсто”, наводи се у анализи. Истиче се да је у ЕУ темпо раста био пет, а у еврозони седам пута спорији него у Србији и да чак и земље са најбржим растом у ЕУ - Пољска са 1,5 и Ирска са 1,2 одсто – битно заостају за Србијом.
У највећем проблему је, ипак, Летонија, у којој је регистрован пад од 1,1 одсто. Исти проблем мучи и Шведску и Мађарску, у којима је БДП пао за 0,8 и 0,2 одсто, а у другом кварталу је, са великим разочарањем, констатован пад привредне активности и у Немачкој за 0,1 одсто, указује се у анализи.
Напомиње се да је незнатно већи привредни раст од Србије имала само Турска, с тим што је у тој земљи инфлација у јулу била готово 62 одсто, тако да је, како се указује, тај раст прилично скупо плаћен, убедљиво највишом стопом инфлације у Европи.
Инфлација у циљаним границама
ИПЕСЕ истиче да је с друге стране, у Србији инфлација у јулу била 4,3 одсто, што је у границама циљаног оквира од три плус-минус 1,5 одсто, а да се очекује њено даље обарање.
Обуздавању раста цена ће допринети и нова акција Владе Србије „Најбоља цена”, у оквиру које су од 1. септембра значајно снижене цене великог броја основних производа.
У Србији је у првом тромесечју 2024. забележен реални раст бруто додате вредности у грађевинарству од 14,2 одсто и био готово дупло већи него у трговини на велико и мало, саобраћају и сектору услуга (7,3 одсто) и готово пет пута већи него у индустрији (2,9 одсто). У другом кварталу се та разлика још више повећала у корист грађевинарства, које је створило бруто додату вредност реално за 12,3 одсто већу него у истом периоду 2023, док се реални раст осталих сектора кретао у распону од 0,8 одсто (пољопривреда) до највише 4,5 одсто (сектор услуга).
Е. Д. Н.
