Stručnjaci za zlato POTVRĐUJU ISKUSTVO NAŠIH BAKA Evo zašto je važno KUPITI DUKATE

Njegova cena neprestano fluktuira pod uticajem geopolitičkih dešavanja, ekonomske stabilnosti i kretanja na svetskim berzama poput Londonske berze plemenitih metala (LBMA) i New York Mercantile Exchange (COMEX). 

Ovaj plemeniti metal privlači pažnju pojedinaca i država, koje u njemu vide sigurno utočište za očuvanje vrednosti tokom vremena ekonomskih izazova. 

CENA ZLATA

U Srbiji, cena zlata po gramu zavisi od njegove finoće (čistoće):

14 karata (585): oko 5.000 dinara po gramu

18 karata (750): oko 6.400 dinara po gramu

24 karata (999,99): oko 9.100 dinara po gramu

Sjedinjene Američke Države, Nemačka i Italija prednjače u rezervama zlata, dok Kina i Rusija ubrzano povećavaju zlatne rezerve, što dodatno potvrđuje strateški značaj ovog metala u današnjem svetu.

Cena zlata na svetskom tržištu trenutno iznosi oko 2.501,61 evra po unci (31,1 gram), što odgovara približno 80,22 evra po gramu. 

Ove vrednosti su podložne dnevnim promenama zbog globalne ekonomske situacije, inflacije, vrednosti američkog dolara i geopolitičkih  dešavanja.

Važno je napomenuti da se cene zlata formiraju na osnovu ponude i potražnje na svetskim berzama, pri čemu Londonska berza (LBMA) ima ključnu ulogu, određujući cenu dva puta dnevno u 10:30 i 15:00 po lokalnom vremenu. 

- Svetsku cenu zlata, kao i sve cene u svetskoj ekonomiji, određuje globalna ponuda i tražnja. Hiljade investitora svakog dana trguju na svetskim berzama i to ima najveći uticaj na cenu zlata - Drago Matović, ekonomski analitičar firme „Tavex zlato&srebro“. - Naravno, berze reaguju na konflikte i nestabilnost, ali to su već ozbiljni globalni događaji. To smo mogli videti nakon Ruske invazije Ukrajine, kada je cena zlata dostigla svoj tadašnji vrhunac od 2.074 dolara po unci, a slično se desilo i nakon izbijanja rata u Gazi. 

Kupi dukat i ne brigaj

Kada se pojave događaji koji destabilizuju svetsku privredu (Ukrajina – prekid snabdevanja Evrope ruskim gasom – Izrael – izvoz nafte sa Bliskog istoka) tržišni akteri očekuju nestabilnost i zato se odmah okreću sigurnim investicijama, poput zlata, kako bi se zaštitili od potencijalnih posledica po privredu. Drugim rečima, na globalnom nivou ovaploćuje se iskustvo naših baka koje su deci poklanjale zlato i dukate, znajući da njihova vrednost teško pada, a da je presudna u kritičnim trenucima u zemlji, kao što je rat.

 Da li se cena zlata promenila nakon izbora u Americi, pošto se praktično, od januara, menja vlast  i Tramp ulazi u Ovalnu sobu, pitanje je koje sebi postavlja svako ko želi da se uključi u borbu za parče ovog, za sada savršenog resursa.

REZERVE

Nemačka: Ima oko 3.355 tona zlata.

Italija: Drži približno 2.452 tone.

Francuska: Ima oko 2.437 tona.

Rusija ima oko 2.299 tona, dok Kina ima nešto manje od 2.100 tona, ali se procenjuje da njihove stvarne rezerve mogu biti znatno veće.

- Uoči samih izbora, berzanska cena zlata je skočila, jer investitori su bili nesigurni i očekivali su potencijalnu negativnu tržišnu reakciju. Uglavnom kada se pojave neizvesni događaji, poput jako tesnih izbora, berza zlata skoči jer se investitori za svaki slučaj spremaju za potencijalnu nestabilnost. Slično se odvilo uoči Francuskih izbora ove godine koji su imali neočekivani rezultat. Berza odmah reaguje. Ali u slučaju američkih izbora, nakon ishoda su se tržišta smirila i vratila u normu  – kaže Matović i dodaje: 

- Veći uticaj na cenu zlata ima američka monetarna politika. Investitori pomno prate svaku odluku i signal Federalnih rezervi. Ako očekuju da će odluka centralne banke Amerike dovesti do skoka inflacije, momentalno kupuju zlato, kako bi se unapred ogradili od tog skoka. Ovo se odvija na spekulativnom tržištu “fjučersa”, u prostim rečima, investitori se obavezuju unapred da kupe zlato po već dogovorenoj ceni.

Stabilno dok ne dođe slom, kao kovid pandemija

A ako se pitate da li se cena zlata menja kao vrednost berzanskih akcija u holivudskim filmovima, naročito onim božićnim, odgovor je negativan, odnosno, sva napetost prepuštena je filmadžijama.

- Svetska berza je nezamisivo velika – kaže Matović. - Svaki dan kroz berzu prođe oko 162 milijarde dolara vrednosti. Ovoliko veliko tržište zbog mnoštva prodavaca i kupaca je stabilno i ograđeno od ovakvih sezonskih pomeranja. 

U proteklih 50 godina nije se desio nikakav značajan pad cene zlata. U određenim periodima, kaže naš sagovornik, cena je stagnirala ili plutala, sa- malim varijacijama. Na primer periodi od kraja 90-ih do 2005. i od 2014 do 2019.  bili su vreme jakog ekonomskog rasta širom sveta i relativnog mira, bez globalnih destabilizujućih događaja. Zbog toga su investitori imali veliko poverenje u finansijska tržišta i svetsku privredu. Oba perioda su se završila krahom svetske ekonomije. Godine 2007-2009. je zbog svetske recesije, u kojoj je američka berza S&P 500 pala za 50% vrednosti, cena zlata skočila za 25%. Isto se desilo u 2020 uoči ekonomskog pada, uslovljenog kovid pandemijom.

- Zlato najjače sija u periodima krize, njegova funkcija je da bude dugoročna investicija i forma štednje koja štiti kupovnu moć pojedinca. To nije investicija za brzu zaradu i treba ga uvek tretirati kao dugoročnu odluku, zaključio je Matović.

Ivana Radoičić