Стручњаци за злато ПОТВРЂУЈУ ИСКУСТВО НАШИХ БАКА Ево зашто је важно КУПИТИ ДУКАТЕ

Његова цена непрестано флуктуира под утицајем геополитичких дешавања, економске стабилности и кретања на светским берзама попут Лондонске берзе племенитих метала (LBMA) и New York Mercantile Exchange (COMEX). 

Овај племенити метал привлачи пажњу појединаца и држава, које у њему виде сигурно уточиште за очување вредности током времена економских изазова. 

ЦЕНА ЗЛАТА

У Србији, цена злата по граму зависи од његове финоће (чистоће):

14 карата (585): око 5.000 динара по граму

18 карата (750): око 6.400 динара по граму

24 карата (999,99): око 9.100 динара по граму

Сједињене Америчке Државе, Немачка и Италија предњаче у резервама злата, док Кина и Русија убрзано повећавају златне резерве, што додатно потврђује стратешки значај овог метала у данашњем свету.

Цена злата на светском тржишту тренутно износи око 2.501,61 евра по унци (31,1 грам), што одговара приближно 80,22 евра по граму. 

Ове вредности су подложне дневним променама због глобалне економске ситуације, инфлације, вредности америчког долара и геополитичких  дешавања.

Важно је напоменути да се цене злата формирају на основу понуде и потражње на светским берзама, при чему Лондонска берза (LBMA) има кључну улогу, одређујући цену два пута дневно у 10:30 и 15:00 по локалном времену. 

- Светску цену злата, као и све цене у светској економији, одређује глобална понуда и тражња. Хиљаде инвеститора сваког дана тргују на светским берзама и то има највећи утицај на цену злата - Драго Матовић, економски аналитичар фирме „Tavex zlato&srebro“. - Наравно, берзе реагују на конфликте и нестабилност, али то су већ озбиљни глобални догађаји. То смо могли видети након Руске инвазије Украјине, када је цена злата достигла свој тадашњи врхунац од 2.074 долара по унци, а слично се десило и након избијања рата у Гази. 

Купи дукат и не бригај

Када се појаве догађаји који дестабилизују светску привреду (Украјина – прекид снабдевања Европе руским гасом – Израел – извоз нафте са Блиског истока) тржишни актери очекују нестабилност и зато се одмах окрећу сигурним инвестицијама, попут злата, како би се заштитили од потенцијалних последица по привреду. Другим речима, на глобалном нивоу оваплоћује се искуство наших бака које су деци поклањале злато и дукате, знајући да њихова вредност тешко пада, а да је пресудна у критичним тренуцима у земљи, као што је рат.

 Да ли се цена злата променила након избора у Америци, пошто се практично, од јануара, мења власт  и Трамп улази у Овалну собу, питање је које себи поставља свако ко жели да се укључи у борбу за парче овог, за сада савршеног ресурса.

РЕЗЕРВЕ

Немачка: Има око 3.355 тона злата.

Италија: Држи приближно 2.452 тоне.

Француска: Има око 2.437 тона.

Русија има око 2.299 тона, док Кина има нешто мање од 2.100 тона, али се процењује да њихове стварне резерве могу бити знатно веће.

- Уочи самих избора, берзанска цена злата је скочила, јер инвеститори су били несигурни и очекивали су потенцијалну негативну тржишну реакцију. Углавном када се појаве неизвесни догађаји, попут јако тесних избора, берза злата скочи јер се инвеститори за сваки случај спремају за потенцијалну нестабилност. Слично се одвило уочи Француских избора ове године који су имали неочекивани резултат. Берза одмах реагује. Али у случају америчких избора, након исхода су се тржишта смирила и вратила у норму  – каже Матовић и додаје: 

- Већи утицај на цену злата има америчка монетарна политика. Инвеститори помно прате сваку одлуку и сигнал Федералних резерви. Ако очекују да ће одлука централне банке Америке довести до скока инфлације, моментално купују злато, како би се унапред оградили од тог скока. Ово се одвија на спекулативном тржишту “фјучерса”, у простим речима, инвеститори се обавезују унапред да купе злато по већ договореној цени.

Стабилно док не дође слом, као ковид пандемија

А ако се питате да ли се цена злата мења као вредност берзанских акција у холивудским филмовима, нарочито оним божићним, одговор је негативан, односно, сва напетост препуштена је филмаџијама.

- Светска берза је незамисиво велика – каже Матовић. - Сваки дан кроз берзу прође око 162 милијарде долара вредности. Оволико велико тржиште због мноштва продаваца и купаца је стабилно и ограђено од оваквих сезонских померања. 

У протеклих 50 година није се десио никакав значајан пад цене злата. У одређеним периодима, каже наш саговорник, цена је стагнирала или плутала, са- малим варијацијама. На пример периоди од краја 90-их до 2005. и од 2014 до 2019.  били су време јаког економског раста широм света и релативног мира, без глобалних дестабилизујућих догађаја. Због тога су инвеститори имали велико поверење у финансијска тржишта и светску привреду. Оба периода су се завршила крахом светске економије. Године 2007-2009. је због светске рецесије, у којој је америчка берза С&П 500 пала за 50% вредности, цена злата скочила за 25%. Исто се десило у 2020 уочи економског пада, условљеног ковид пандемијом.

- Злато најјаче сија у периодима кризе, његова функција је да буде дугорочна инвестиција и форма штедње која штити куповну моћ појединца. То није инвестиција за брзу зараду и треба га увек третирати као дугорочну одлуку, закључио је Матовић.

Ивана Радоичић