ЗЛАТКО РАКОЊАЦ Од убице до љубавника

Серију гледамо сваког радног дана од 21 сат, а једну од улога у овој серији игра и глумац Златко Ракоњац. Глумца у серији „Коло среће“ гледамо у улози Косте, момка који слови за шармантног преваранта. Како нам је рекао, серија му се веома допала, пре свега јер обухвата дијапазон целе Србије и менталитете различитих људи.

– Улога у серији „Коло среће“ ми се веома допала. Морам да признам да после дуго времена стварно радим са колегама који су феноменални  заиста, сви смо некако тимски ушли у ово. Мада ми је та хиперпродукција била једини проблем. Нисам навикао на ту врсту пресинга, а ја као глумац морам да се трансформишем у много тога – истакао је Златко Ракоњац и додао да је његов лик у тој серији веома комплексан, што му је некада веома тешко током снимања.

– Мој лик у једном дану има пет различитих карактера, тако да се он трансформише од убице до љубавника и шармантног преваранта. Па, с тим у вези, ако ми дају пет сцена у току дана које треба да одиграм за пет сати, то је, признаћете, мало већи проблем. Али, уживам у снимању – објаснио је глумац причајући о пројекту Прве телевизије.

– Ми смо вечерас имали прилику да видимо неке брендове које и сами носимо. Рецимо, ја носим брендове, нисам човек који шије одела, тако да сам вечерас видео неке занимљиве комаде. Имам свој стил, волим енглеску моду и то је најприближније мом сензибилитету. Највише волим парка јакне, кошуље и ту кежуал варијанту. С обзиром да улазим у четрдесете већ могу себе да видим да носим то – рекао је глумац и додао да сваки човек треба да има свој стил, како живота тако и облачења. – Тиме говоримо шта смо и ко смо, какву музику слушамо, кроз шта пролазимо и какав је наш начин размишљања. Нису само интуиција и таленат битни, битно је и шта ми то доносимо на сцену. Данашњи свет и млађа публика немају додира са тим како смо ми одрастали у неким другачијим породицама.

Златко је публици у нашој земљи постао препознатљив по улози у трећем делу филма „Ми нисмо анђели”. После улоге у том остварењу Срђана Драгојевића, глумио је и у серијама „На лепом плавом Дунаву” и „Жене са Дедиња”. Након тога одлучио је да срећу потражи у Фрацуској, где је остао осам година, због чега га дуго нисмо гледали у домаћим остварењима.

У Француској је снимао неколико серија и филмова, али, како нам је искрено признао, није остварио велики успех, а покушао је да се оствари као глумац и у том делу Европе.

– Да је тамо било толико добро не бих се сигурно вратио овде. Нисам поборник људи који кажу да им је у иностранству било супер, али су одлучили напрасно да се врате. У иностранству просто не можете да будете исто што и овде. Ретки су наши глумци који су у томе успели – објаснио је за Дневников ТВ магазин Ракоњац и додао да сматра да је од наших глумаца у свету једино успео Раде Шербеџија.

– Не сматрам да другима није ишло. И Бранка Катић је, рецимо, радила са Џонијем Депом, глумила је уз њега у сјајном филму. Ипак, сматрам да ако нешто радим у животу то треба да буде нешто високо. И када сте на почетку увек тежите некој високој лествици. Не сматрам да је неки велики успех појавити се у неком страном пројекту, сем ако не радите са озбиљним редитељима и глумцима – истакао је Златко Ракоњац.

Глумац нам је испричао и да је у Француској осетио другачији однос према глумацима. Како је истакао, код њих је школован човек веома битан јер се образовање цени. Французи су га научили да буде професионалан у послу, али, признаје да ипак није човек који граби и који воли да буде у центру пажње.

– Нисам никада био такмичарског духа, све улоге су налазиле мене или ме је за њих неко препоручио. Увек сам се борио да својим квалитетом и знањем дођем ту где јесам. Мислим да свака корист коју искористите мора на крају да се наплати, а ја не бих волео да икоме будем дужан у животу и волим мирно да спавам. Волим да живим са својим улогама, какве год да су – испричао нам је млади глумац.

Златко Ракоњац је по повратку из Француске 2019. године заиграо и у серији „Ургентни центар”, а недавно смо га гледали и у ситкому „Три мушкарца и тетка”. Како нам је рекао, по повратку из Француске сачекала су га нова правила на снимањима, па је морао да се навикава и примењује нова знања, али и да покаже свој препознатљив стил игре.

Владимир Бијелић