ЗЛАТНО ДОБА И ДРУГЕ ПРИЧЕ Од данас до 15. априла 22. издање Београдског фестивала игре

Они долазе са различитих континената, из различитих култура и земаља. Они имају различита уметничка искуства, различиту прошлост и идеје. Оно што их повезује је њихова професија. Разговарају, пију, смеју се, једу заједно и - играју .

Овако је Београдски фестивал игре најавио сложену кореографску и концептуалну структуру представе „Бејтна“  Омара Ражиха, водеће фигуре савремене игре у арапском свету, која ће вечерас у култном београдском биоскопу „Балкан”  отворити 22. едицију БФИ. 

Овогодишњи фестивал ће под слоганом We Speak Dance трајати до 15. априла, уз учешће трупа из Бејрута, Јерусалима, Рима, Токија, Гренобла, Атине, Лиона, Ређо Емилије, Аделејда, Вупертала, Каламате, Милана, Сен Назера, Лондона, Брисела, Напуља и Мадрида. По речима директорке Београдског фестивала игре Аје Јунг, овогодишње издање “донеће  неколико наступа и гостовања о којима се дуго маштало: од Танцтеатра Пине Бауш из Вупертала, доласка Роберта Болеа и невероватних балетских звезда – Николете Мани, Маје Макатели, Тимофеја Андријашенка, до креације и наступа Сабура Тешигаваре, лично!” 

Највећа звезда 22. Београдског фестивала игре биће свакако италијански играч светског гласа Роберто Боле, чији ће наступ “са пријатељима” 16. марта поново вратити фестивал игре на сцену Центра Сава. Иначе, након  тродневног гостовања Компаније Омара Ражиха у „Балкану” – јер „Бејтну” ће извести и 8. марта, а потом ће се представити комадом „Игра није за нас”, следи наступ израелске трупе Вертиго, 13. и 14. марта у Народном позоришту у Београду, да би се БФИ преселио у Нови Сад, где чувени кореограф Мурад Мерзуки долази у Српско народно позориште 15. марта, са комадом „Зефир”, који истражује однос између игре и природних сила. 

–Кроз представу испитујемо константну борбу и сукобе. Уметници или истраживачи, ми освајамо просторе слободе носећи своје снове и своју одлучност као пртљаг. Жеља нам је да се упустимо у авантуру и да поделимо несвакидашње искуство са што више људи – изјавио је Мерзуки за „Дневник”. – Уживам у повезивању различитих дисциплина јер ми то омогућава да дубље истражујем свој кореографски рукопис. Имам више опција када је реч о покрету и односу према телу. Одувек радим на тај начин, јер ми даје ширу стваралачку палету. Свиђа ми се идеја разбијања естетских граница, неограничавања стилова, и због тога сваки пут укључујем уметнике из различитих дисциплина”.

 Новосадска публика биће у прилици и да 5. априла ужива у пројекту овогодишњег добитника Награде „Јован Ћирилов” Јоана Буржоа „Онај који пада” у којем, како је сам кореограф објаснио недавно у интервјуу „Дневнику”, „равнотежа на нестабилној површини постаје моћна метафора људског стања”. 

Као трећа представа програма БФИ која долази у Нови Сад најављена је за 12. април светска премијера комада “Златно доба” Балета Националне опере из Атине у кореографији Константиноса Ригоса.  У питању је осврт на легендарни комад „Bossa Nova”, који је овај чувени грчки кореограф креирао за Национални театар Грчке 2008. године. „Златно доба”, међутим, не реферише на одређени временски период, већ би се пре ова представа могла описати као емоционална мешавина Ригосовог тридесетпетогодишњег путовања кроз свет игре 

И за крај, 14. и 15. априла поново биоскоп „Балкан”, овог пута уз Тетар игре из Вупертала, који на БФИ долази са експерименталним пројектом „Поспаност”, који ће извести играч и кореограф  Борис Шармац.