Урнебесна трагедија премијерно у Атељеу 212 

Том приликом упечатљиви лик Василија, глумио је Данило Бата Стојковић, а комад је више пута обрађиван.

Овога пута режију преузима Марко Манојловић, док ће улогу Василија, из личних разлога, желећи да да личну посвету Бати Стојковићу, играти Бранимир Брстина.

Остале јунаке играће Аница Добра, Небојша Илић, Соња Колачарић, Амар Ћоровић, Катарина Жутић, Бранислав Зеремски, Бранислав Трифуновић и Раде Николић.

За мене је интимно овај комад остао у колективном несвесном као интимна драма људи која произилази из друштвених околности које су владале у Југославији 1989. и 1990. године, рекао је Манојловић.

Он је рекао да је Ковачевић на суптилан начин бавио преплитањем друштвене и интимне драме јунака представе. 

Када се на крају сви ти људи понашају егоцентрично и сурово на крају представе, последица тога што чине је дете које се пита „Ко сам ја“. То је емотивна спона са комадом због којег сам пристао да га режирам. На то питање до дан данас није одговорено. Тај нови свет који је морао бити створен после овога што се распао у којем би живели ти млади људи, никада није заживео. То питање и даље лебди у ваздуху око свих нас, казао је Манојловић. 

Он је додао да су из Југославије настали мали светови који се никада нису дефинисали. 

Млади људи данас немају одговор на то Душково питање „Ко сам ја“ све до данас. У овом комаду постоји осећај колективног хаоса и непријатности... Нарочито на његовом крају. Управо тај неухватљиви осећај био је најзначајнији задатак за глумце да га изнесу на сцени, казао је Манојловић. 

Бранислав Трифуновић је нагласио да је 1990. године имао 12 година, баш онолико колико има дечак Невен у комаду. 

Те 1990. године је почело да се закувава у некадашњој Југославији и ја сам имао исто питање као и он „Ко сам ја“. Све то је актуелно и данас јер клинци постављају себи иста питања као и тада. Сада имам 40 година и свестан сам да нам се земља разбила и да се заправо ништа није променило, казао је Трифуновић.

Он је напоменуо да смо 1990. године разбијени. 

Није нам само држава разбијена већ смо разбијени као људи. Разбијени смо као појединци и то се неће никада поправити. Ова земља се распала јер су се људи распали и сваку глупост смо заслужили јер смо је сами узроковали. Глумци само могу да укажу на друштвене аномалије никако да их решавају што ми сада и чинимо. 

Аница Добра је истакла да се у представи поставља питање ко је заправо луд. 

Да ли су се људи у лудници заштитили лудила или су ови нормални споља у ствари много луђи? То су питања које поставља Ковачевићев комад и нешто ми се чини да донас немамо одговор на то питање. Више немамо појма да ли је лудило узрок или последица, али је важно да га живимо, казала је Аница Добра.