Шербеџија: Дражи ми је рад са Жиком Павловићем него Холивуд

Представа је премијерно изведена 29. јула на Брионима, на Тврђави Минор на Малом Бриону у оквиру Фестивала "Ulysses".

После београдске премијере, представа ће бити на репертоару Београдског драмског позоришта.

На тај начин београдској публици ће бити омогућено да након вишедеценијске паузе ужива у глумачкој бравури Радета Шербеџије, а Београдско драмско биће једино позориште у региону у којем ће овај врсни уметник играти на сталном репертоару.

Поред Радета Шербеџије који се појављује у улози Џорџа, у представи играју Катарина Бистровић Дарваш, првакиња Загребачког казалишта младих, Милан Марић у алтернацији са Љубомиром Булајићем и Мартином Грђаном, Ника Иванчић у алтернацији са Ромином Тонковић.

Поред Ленке Удовички у екипи сарадника су и драматург Жељка Удовичић Плештина, сценограф Стефано Катунар, костимограф Бјанка Аџић Урсулов и композитор Најџел Озборн.

Заплет "Ко се боји Вирџиније Вулф" је једноставан.

Током необавезне седељке, средовечни брачни пар, универзитетски професор историје Џорџ и деканова ћерка Марта, потакнути алкохолом, започињу ментално и емотивно исцрпљујућу, вербалну игру међусобног оптуживања и злостављања, увлачећи у ту игру и своје госте.

Ленка Удовички и Раде Шербеџија разговарали су данас са новинарима у београдском хотелу "Нота".

Редитељка представе "Ко се боји Вирџиније Вулф" каже да је Олбијев комад први позоришни чин тог типа, чија се радња одиграва у дневној соби, који је постављен у једном од највећих аустријских утврђења у 19. веку, Тврђави Минор на Малом Бриону.

"Због монументалности тог простора и тврђаве, тамо смо радили класике попут Шекспирових дела, Брехта...Ризиковали смо да поставимо Олбијев реалистични комад у тај импресивни амбијент, испод звазданог неба. Наша глумачка екипа је показала снагу у ти околностима и направила добар посао", казала је Удовички и додала да јој се изузетно допада сцена Београдског драмског позоришта.

"Драго ми је да се овај комад враћа у БДП. Раде је већ играо тај комад 1991. године на сцени БДП-а у режији Душана Јовановића", казала је Удовички.

Како каже, имала је дилему да ли да измешта комад из оригиналних временских оквира, а писан је крајем педесетих година прошлог века.

"Комад је настао у економском залету САД после Другог светског рата и он проблематизује статус породице у америчком друштву, улогу успешног мушкараца у тој заједници...позицију успешне жене у породици и радном окружењу. Продаја америчког сна је ушла у последњи замах, а насупрот томе су на сцени два рањива брачна пара са својим бројним проблемима, неуспесима, изазовима опстајања", казала је Удовички и додала да су се мушкарци крајем педесетих година прошлог века вратили у мачо хијерархију у којој су главни у свему, а жена са избореним правом на образовање ипак представља украс породице који гаји фамилију.

"Све то данас баш није исто као тада, али није ни далеко од тога. Има ту много проблема које још увек разрешавамо", казала је Удовички и додала да се човечанство генерално налази у критичном раздобљу где нови талас конзервативизма изнова прописује улогу жене у породици и тачно прописује њене моделе деловања у друштву и у професији.

Раде Шербеџија напомиње да ће публика у БДП-у видети интерпретацију свевременог комада који се бави базичним односима између мушкарца и жене, као што је љубав и све што уз то иде.

"Уз љубав увек иде помало мржње, неразумевања...Нема сумње да је то један од најбољих комада 20. века, али је много боље преведен у Београду него у Загребу. Превод уме да буде бољи од оригинала, али драмски текст захтева тачан превод како би редитељ и глумци умели да манипулишу тим благом. Радили смо пуно и знам да смо створили добро позориште што ће публика у БДП-у видети", казао је Шербеџија.

Додао је да има утисак како речи глумачких великана остају у простору у којем су изговорене.

"Имам осећај да чујем Радета и Оливеру Марковић и Љубу Тадића и Пепија Лаковића у Београдском драмском позоришту. Тај БДП је фино место...фини театар. Актуелни директор БДП-а Југ Радивојевић је предложио копродукцију и ми смо то са великом љубављу прихватили. Код нас су музичари и глумци са простора некадашње Југославије јако лепо радили. Небојша Глоговац је направио код нас божанствене улоге. То нашим представама даје посебну енергију и то публика обожава", казао је Шербеџија.

Како каже, Љуба Тадић му је једном приликом напоменуо да нигде није лакше успети него у Загребу, али кад успеш тамо, тек си онда настрадао.

"Рекао ми је и да нигде није теже успети него у Београду, али када ту тријумфујеш, онда си цар. Београд је однеговао и филм и театар и подигао на веома високу уметничку раван. Чини ми се да садашња власт у Србији подржава уметност, одржава ту високу уметничку раван, ма колико били сиромашни и ма колико се некоме свиђала или не свиђала власт у Србији", казао је Шербеџија.

Славни глумац је истакао да му ангажман у Холивуду није много донео ни однео.

"То је за мене био посао. Част је радити са светским великанима филма, али мени је много дражи рад са Жиком Павловићем него Холивуд. Моја предност је што на Холивуд никада нисам гледао као на нешто превише значајно. Одем на снимање, урадим шта треба и вратим се кући" казао је Шербежија.