Преминула примабалерина Ержебет Ерика Марјаш Брзић
НОВИ САД: Примабалерина и некадашња директорка Балета Српског народног позоришта Ержебет Ерика Марјаш Брзић преминула је у Новом Саду у 80. години, саопштавају из СНП-а.
Завршила је 1961. Државну позоришну школу – Балетски одсек у Новом Саду у класи Маргите Дебељак. Краће време се усавршавала у Кану (Француска) код Розеле Хајтауер (Р. Hightower) 1972. године.
У Балету СНП-а је била активна играчица од 1961. до 1981, најпре као солисткиња а потом као примабалерина. Прво сценско искуство стекла је у балетским секцијама: у Пионирском позоришту, са балетском играчем Борисом Радаком, на самом почетку основне школе. Већ тада је играла соло-партије. Борис Радак ју је усмерио у балетску школу, па је као десетогодишњакиња започела редовно балетско школовање.
У Културно-уметничком друштву „Ђорђе Зличић" радила је са Славијом Маренић, која јој је чак предлагала да пређе у Београд кад је већ била опредељена за балет. Још као ученица учествовала је у балетским представама СНП.
Први пут се у главној улози појавила као Јулија (Ромео и Јулија, 1962), у кореографији Георга Македонског. За остварења у балетима Агостино Р. Де Банфилда, Жар птица И. Стравинског и Фантастична симфонија Х. Берлиоза добила је Октобарску награду града Новог Сада 1970. Изузетне балетске фигуре, сценског шарма, технички спремна, смела у подршкама, била је инспирација кореографима и постала носилац свих главних улога (40) класичног балетског и југословенског репертоара, савременог и модерног балета, чешће рађених за њену играчку личност. Највише је сарађивала са Георгим Македонским и Иком Отриним, који је у њој открио модерни сензибилитет (Е=мц2).
С Вером Бокадоро (Москва) радила је Љубав за љубав и као Беатриче успешно гостовала по позиву у Бољшој театру у Москви. Као Одета – Одилија (Лабудово језеро) опростила се од сцене 1981.године.
До одласка у пензију (1982) била је шеф Балета и асистент кореографа, а затим је, из породичних разлога, отишла у Шпанију, где се неко време бавила педагошким радом са децом у Памплони. Од 1. И 1995. до 1. IX 1999. и поново од 9. X 2002. до 10. X 2006. је из пензије била ангажована као директор (од тада самосталног) Балета СНП-а.
Добитница је Повеље СНП-а 1972, Златне медаље „Јован Ђорђевић" 1981, Ордена заслуге за народ са сребрном звездом 1986, добитница је награде УБУС-а 2006. за животно дело као залужној балетској уметници за трајни допринос уметничкој игри у Србији.
Играла је у филмовима Љубав и мода, Рат, Доручак с ђаволом.
