Преглед новог броја часописа „Сцена“

Истоименом фестивалу такође су посвећене странице новог броја “Сцене”, а занимљив осврт на протекло 63. Стеријино позорје дат је кроз разговор двоје критичара: Даринке Николић и Александра Милосављевића. У томе је свакако незаобилазно било и њихово мишљење о овогодишњој селекцији Бошка Милина.

По речима Милосављевића, Бошко Милин се нашао у ситуацији да задовољи најшири хоризонт очекивања. “Ипак, на првом месту, он је требало да испуни основни задатак, да афирмише идеју фестивала домаћег драмског текста. Тај задатак, по мом мишљењу, не улазећи у квалитативно одређење његовог селекторског избора, у потпуности је испунио”. Даринка Николић такође сматра да је селектор испунио примарни задатак пред којим се нашао, али уједно примећује да ове године на Позорју није видела представе које су померале границе, и које би “доживела као успостављање нових стандарда у домаћем театру”.

У контексту овог фестивала, објављен је и разговор Оливере Милошевић са три награђене глумице (Јелена Граовац, Исидора Симијоновић и Нина Нешковић) у такође награђеној представи “Јами дистрикт” Милене Богавац, чији је текст такође у целости објављен у “Сцени”. Ту су још и прилози о сценском простору у представама овогодишњег фестивала и о Позорју младих.

О Инфанту, односно победници овог фестивала Рити Гоби, пише Габриела Теглаши Јојкић, а Миливоје Млађеновић о 54. Фестивалу професионалних позоришта Србије “Јоаким Вујић”, док Александар Милосављевић нуди осврт на сомборски Позоришни маратон, као и на гостовање Новосадског позоришта на 5. Мадачевим сусретима у Будимпешти.

Сећање на некадашњег уметничког директора и селектора Стеријиног позорја Владимира Стаменковића, познатог позоришног критичара, преминулог ове године, исписује Марина Миливојевић Мађарев. Један од прилога у овом броју “Сцене” бави се архивском грађом о нашем позоришту, која се чува у Историјском архиву Београда. На то подсећа Исидора Стојановић и наводи да је један од најстаријих докумената из 1793, у којем се директор немачке позоришне дружине Франц Ринер Земунском магистрату обраћа с молбом да му се дозволи “пошто се сада у славном граду Земуну не одржавају никакве представе да може са својом групом, коју сачињавају 15 лица и нека способна одрасла деца, да изводи концем маја на бини најбоље и најодабраније веселе и жалосне игре с операма и мале балете...” Магистрат му је одмах одговорио, како подсећа Исидора Стојановић, да може “овамо доћи и позоришне комаде изводити”.  

Н. П-ј.