“Необуздани склад” Аготе Виткаи Кучера на сцени Српског народог позоришта

Абрахам је рођен у Апатину, па је његова веза са овдашњом сценом неизбежна, али цео живот је заправо провео у иностранству, истраживању и проширењу свог музичког талента, уз велики број интимних и професионалних успона и падова, у време када је Европа била захваћена паклом светских ратова.

Представа “Необуздани склад”, настала у сарадњи Академије уметности из Новог Сада и Српског народног позоришта, донекле подсећа на представу “Пјаф марше” Кинге Мезеи, у којој је драматургија примарно музика француске шансоњерке. Тако се и Агота Виткаи Кучера одлучила да публици Абрахамов живот и рад представи његовим композицијама, глумачком игром у стилу немог филма и сонговима, заједно са глумцима Иштваном Керешијем и Сашом Латиновићем. Сценски, представа је додатно анимирана живим наступом састава “Клем енд бенд”, видео анимацијом са документарним материјалима Срђана Радаковића, сценским покретом на којем је радила Маргарета Табороши... Сви извођачи у фраковима у полуцилиндрима, оживели су и вратили дух почетка 20. века, великих промена у музичко-сценској структури уметничких дела, популаризацији класичних и актуелизацији новог сензибилитета, који данас има укус добрих, старих, али за уметност и уметника, чини се увек тешких времена.

Представа “Необуздани склад” има и црте едукативног карактера, с обзиром н то да је Абрахамов рад не толико познат широј публици са ових простора, а свакако је оставио трага на међународним сценама. О томе сведочи и Абрахамова биографија, у којој се наводи да је овај композитор јеврејског порекла (одакле долази велики део његових животних недаћа у првој половини 20. века), студирао у Будимпешти, компоновао камерна и симфонијска дела, а затим оперетску музику, по којој је стекао велику популарност. Од 1931. до 1933. боравио је у Берлину, а затим, доласком нациста на власт, емигрирао у Беч, па у Париз и најзад у Њујорк. Написао је 13 оперета и музику за више од 30 филмова. Важнија дела су му: “Господин супруг”, “Викторија и њен хусар”, “Прича у Гранд Хотелу”, “Бал у Савоју”, “Хавајски цвет”...

У Српском народном позоришту извођене су његове оперете “Викторија и њен хусар” (1934) и “Бал у Савоју” (1970), због чега је “Необуздани склад” својеврстан омаж и прилика за наставак континуитета у нези Абрахамовог дела, које у представи Аготе Витаки Кучера позитивно исијава.

Игор Бурић