ЈОШ СЈАЈНИХ ПРЕДСТАВА НА ФЕСТИВАЛУ ПОЗОРИШТА „ДЕЗИРЕ” У СУБОТИЦИ Опера од сапунице
Када је Бела Пинтер дошао на Стеријино позорје са „Сељачком опером”, то је била сензација. Драмска представа потпуно урађена као музичко дело, без речи драмског текста изговореног без интонације и музичке пратње (композитор Бенедек Дарваш), можда и петнаестак година после, показује своју свежину и очигледно непролазну драж.
Сада је игра Народно позориште Сарајево, фестивал је „Дезире”, а редитељ Андраш Урбан.
Музичка прича се, укратко, заснива на томе да веначно славље почињу да прогоне духове прошлости. Оно што је почело на врху планине, завршиће на њеном дну као лавина која уништава све. Приказати то „лако”, кроз игру и песму, додатно даје на тежини. Захтеве су на одличном нивоу испунили и редитељ и глумачки ансамбл.
У уметничком смислу, и те како је вредело „проверити” вредност текста и музике на једном новом друштвеном предлошку, с обзиром на то да је Бела Пинтер познат као неко ко веома богато користи мађарске фолклорне мотиве у свом стваралаштву. Може се рећи да је у босанском лонцу то деловало веома укусно и додатно шаљиво, поготово када се глумци к’о фол збуне када изговарају силна мађарска имена.
Посебна посластица била је визуелна компонента представе, сценографија и костимографија, коју је на трагу новокомпонованих псеудоелита креирала Адиса Ватреш-Селимовић.
Представа необичног назива МИЛФ подгрејала је мишљење овог критичара да су у позоришту данас најјаче и најпотребније личне приче. Наравно, ништа без одличних драматурга, редитеља и извођача. У случају представе из Будимпеште, све су се компоненте изванредно поклопиле.
Естер је оперска критичарка и разведена жена која има два сина. У четрдесетим упознаје младића старог 25 година и преко тог познанства почиње да упознаје публику са случајем МИЛФ, како је почео да је зове бивши муж.
МИЛФ - за оне који то не знају - термин је из порно-индустрије. Описује маме које би мушкарци радо видели у кревету. Узгред буди речено, из веома развијене индустријске гране у Мађарској. Баш попут опере. Тако да наша Естер левитира на два краја, играјући и око шипке, само да би дочарала свој статус гледаоцима.
Необично љубазно делује глумица Ката Пете и њен дечко, Ишти, кога игра Барнабаш Рохоњи. Зашто ме није изненадило кад сам сазнао (а заправо све време мислио о томе), да они у ствари играју своју личну причу!?
Поред двоје сјајних глумаца, који употребљавају салве кореографских минијатура, сцена невербалног тетара, монолога, дијалога, сонгова, сјајно су се показали и драматурзи који су им уобличили причу - Виктор и Доминик Ковач. Редитељ Кристијан Герђе такође је успео да сложену драматуршку грађу уз помоћ двоје изразито вештих глумаца на сцену постави као јединствену мешавину стенд-апа, мелодраме и социјално, родно ангажованог комада.
Игор Бурић