„Јами дистрикт” или нација и национална држава
Нови тврђава театар наставља се у среду у 21 час, у вили Станковић у Чортановцима, извођењем представе “Јами дистрикт” Милене Богавац, у режији Кокана Младеновића.
Представа је настала у копродукцији Центра за културу Тиват, Битеф театра из Београда, Тинк танк студија из Новог Сада и Фестивала Маск Сегедин. Играју: Исидора Симијоновић, Нина Нешковић и Јелена Граовац.
– „Јами дистрикт” проблематизује питања нације и националних држава у хај-тек свету 21. века. Полазећи од чињенице да је нација конструкт и појам измишљен у 19. веку, ова представа поставља питање: како је деветнаестовековном изуму пошло за руком да изгледа као да је био ту одувек? – размишља редитељ Кокан Младеновић. – Или су нам, у ери интернета, вештачке интелигенције и савремене медицине, још увек потребне старе, “добре” нације? Шта ће сменити нације и националне државе? И ко је гори: нације или корпорације?! До краја 21. века, очекује се да ће већину интелектуалних и физичких послова обављати роботи. Да ли ће роботи имати националну свест? Да ли ће бити робо-родољуби и робо-патриоте? Да ли ће идеја нације завршити на сметлишту историје, или ће тамо завршити они који у њу верују? Да ли ћемо у 22. век ући у ципелама из 19. века? И да ли нас жуљају те разгажене ципеле? Оне одавно нису лепе. А да ли су удобне?!
“У форми лажног документарца, представа се базира на (измишљеном), али могућем догађају: у селу Јамена, на тромеђи Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине, научници су – најсавременијим средствима (која укључују сателитско снимање земљине коре, специјалним камерама са инфра-црвеним и рендгентским зрацима) открили најстарије палеолитско насеље у историји човечанства... Ово револуционарно откриће, од значаја је за читаво човечанство, али се за њега посебно интересују Срби, Хрвати и Бошњаци, будући да се праисторијска Јамена налази на територији све три државе. Будући да свака држава покушава да га присвоји, почиње низ апсурдних теорија, о томе који је народ старији и коме припада древна Јамена... По својој форми, представа је фрагментарна и постмодерна, а њен важан део чини видео рад, састављен од различитих секвенци које подржавају форму лажног документарца, као и жива изведба оригиналне музике групе “Врум”, коју је компоновао Марко Грбић.
Аутори видеа су Бранко Тмушић, Јана Бјелица и Александар Сарапа. Костимограф је Ивана Несторовић. Аутор графичког дизајна је Бранко Тмушић, дизајна звука Дејан Лалић, а светла Борис Буторац.
Н. Пејчић