Изложба: Лубарда 1907–1974–2017.

После низа вернисажа, којима су представљани поједини сегменти богатог стваралаштва овог сликара, заједничка поставка Спомен збирке и Куће легата из Београда је ретроспективног карактера и обуватајући више од четири деценије његовог опуса. Премијерно изложба је током августа представљена у Дворцу Петровића, у Центру савремене умјетности Црне Горе у Подгорици, а њено новосадско издање ће бити допуњено са још неколико слика. Поред дела из оба легата, посетиоци ће бити у прилици да виде радове који се чувају и у другим уметничким збиркама као и приватним колекцијама. Ауторке поставке су мр Милана Квас из Спомен збирке и Дина Павић из Куће легата.

Кроз изложбу са тридесетак Лубардиних дела настајалих од 1928. до 1971. и врло исцрпним документационим фондом, представљеним на 16 паноа, могу да се прате све уметничке фазе у богатом стваралаштву овог аутора. Прича почиње са сликама из најранијег периода, као што је “Женски акт”из Народног музеја у Смедеревској Паланци који је Лубарда изложио на првој самосталној изложбу у Риму 1929. што је пропраћено фотографијама, каталогом, изводима из италијанске штампе, писмом Бељанском са утисцима самог уметника.

Изложено је затим свих девет слика из колекције Бељанског, међу којима је и “Плави излог”, излаган на првој самосталној изложби у Београду 1933. У односу на поставку у Подгорици на новосадској изложби је и Портрет патријарха Гаврила Дожића из Музеја Српске православне цркве, као и писмо Бељанском да ради управо на овом портрету, ”Коњи” из колекције компаније “Таркет” и “Мртва природа” из Музеја града Београда. Кроз богат и занимљив архивски материјал, који се у неким сегментима први пут представља у јавности, а чине га бројне фотографије, каталози, позивнице, ођеци у домаћој и страној штампи, преписка са породицом током боравка у логору од 1941. до 1943. ауторке поставке су дошле и до нових сазнања о животу и стваралаштву великог уметника.

Послератни период заступљен је углавном делима из Легата Петра Лубарде у оквиру Куће легата. Са сликом “Брдо над Котор” Лубарда је учестовао на Бијеналу у Венецији 1950. и њом започиње серија радова која говори о промени уметничког израза што симболично представља промену и у тадашњој модерној југословенској уметности. Важна тачка у његовој даљој каријери било је врло запажено учешће на Бијеналу у Сао Паолу 1954. на коме добија једну од три откупне награде за сликарство, а приказана је слика “Композиција” која ће такође моћи да се види на овој изложби. Чувени Хенри Мур је тада рекао да Бијенале није донело ништа ново осим Југославије и њиховог Лубарде. Ауторке изложбе су богатим архивским материјалом представиле и ово гостовање у Бразилу, а затим и пут у Индију где је приредио две изложбе.

Следи “Косовска битка”, једна од варијација и припрема за мурал који ће радити у згради садашњег Председништва Србије. Управо серије сличних мотива и низ цртежа, скица, студија за поједине слике по оцени ауторки поставке говоре о великој истрајности и посвећености овог уметника. “Путовање кроз ноћ” из 1971. је последња слика у овој поставци, недавно рестаурирана која низ деценија није излагана.

Изложба се завршава неком врстом омажа других аутора великом уметнику - сликом Милана Коњовића “У славу Лубарде”која је настала на вест о смрти аутора кога је дубоко ценио као и Лубардиним потретом у бронзи Сретена Стојановића. Документарни део завршава се материјалом из архива Цуце Сокић, са позивницама, писмима, честиткама и белешкама из њеног дневника, у којима пише о великом уметничком утицају који је Лубарда на њу имао.

Изложбу прати репрезентативан, богато илустрован каталог, са уводним словима Јасне Јованов, управнице Спомен збирке и Филипа Брусића Реноа, директора Куће легата и текстовима мр Милане Квас о дугогодишњем пријатељству Бељанског и Лубарде, Дине Павић о уметничкој збирци и архивској грађи после 1945. и Гордане Крстић Фај која пише о Лубарди у светлу француских извора и његовим боравцима у Паризу као и репродукцијама изложених дела.

Н. Попов

У октобру научни скуп

Изложба у Новом Саду траје до 5. новембра, а од 9. новембра до 10. јануара ће бити у Кући легата у Београду. У Спомен-збирци ће у октобру бити одржан и регионални научни скуп на коме ће петнаестак учесника свеобухватније сагледати живот и дело Петра Лубарде са уметничког, историјског и културолошког аспекта, а промоција Зборника радова најављена је за децембар у САНУ у Београду.