ИНТЕРВЈУ: БАС САВА ВЕМИЋ, мефисто у опери „ФАУСТ” СНП-а Глава говори гласу шта треба да ради

Присутан је на оперским сценама у Америци, Европи, и већ су прилично утабане стазе којима иде, али бира и путеве на које тек треба да закорачи у својој каријери. Тако је и сада у Новом Саду, где пева први пут, и где је први пут у улози Мефиста у поменутој Гуноовој опери.

Како је дошло до предлога да певате овде, баш ову улогу?

- Позвао ме је Жељко Андрић, директор Опере СНП-а. Ми се знамо још од раније. Он је завршавао мастер студије у класи проф. Николе Мијаиловића, код кога сам и ја студирао. Године су прошле, сад живим у иностранству, и он је мене контактирао и предложио да видимо шта бих могао да изведем овде. Пратим репертоар СНП-а и знам да је на њему „Фауст“, једна од најважнијих опера у свету, а међу француским можда на другом месту после „Кармен“, тако да је врло важна и улога Мефиста. И ето, сада је певам, и радујем се певању ове улоге.

Какав музички задатак представља ова улога, али и глумачки? Она доста омогућује певачу да се искаже, али је и доста захтевна?

- Не бих рекао да је најзахтевнија, али је међу најзахтевнијим улогама басовског реперотара. Има две арије, неколико ансамбала, два терцета, један квартет, и Мефисто је од првог па до петог чина скоро све време на сцени, заједно са Фаустом и Маргаретом. И музички и глумачки је захтевна улога, јер просто има доста материјала и музике, али баш због тога је и занимљива за играње, мени лично, јер лик онда просто расте, од првог до последњег чина. Глумачки је та улога изазовна, јер мора да се уради, није статична.

Били сте три године на усавршавању у студију Метрополитен опере у Њујорку, и било би занимљиво чути да ли је тамо нагласак више био на музичком делу, или је пођеднако било важан и глумачки, у нтерпретацији неке улоге?

- Да, глумачки део је наравно битан, имали смо људе са којима смо то радили, али је у опери, ја бих ипак рекао, на крају дана, најважније певање. Јер, најважнији је глас, и гласом може да се одглуми. Али, те две ствари иду заједно, и не треба на њих гледати црно - бело и одвајати их. Оне морају да у опери буду једно. Јер, ако знате шта значи текст који изговарате, његово значење, онда ће природно и глума испливати, а, наравно, то се вежба, и ради на томе. Не бих рекао да тога нема код нас, постоје оперски студији у Београду и СНП-у, и они су нешто што дође након факултета музичке академије.

Хоће ли бити планова да понекад навратите у Нови Сад и поново овде будете на сцени? Да ли је могуће остваривати каријеру у иностранству, а макар повремено бити присутан овде?

- То сам сада и почео да радим. Прошле године сам радио „Дон Кихота“ у Народном позоришту у Београду, а сад након годину дана „Фауста“ у Новом Саду, и врло се томе радујем. Ми смо сада разговарали о будућим пројектима, али, видећемо. Ја, сам иначе из Београда, ту су ми родитељи и породица, и волим наравно да овде наступам, врло радо ћу то урадити, само да видимо да ли је могуће све ускладити.

Ваш репертоар је доста широк, од Моцарта који захтева велику покретљивост гласа, ту је и Верди, као и белканто репертоар. Да ли постоји неки ваш план шта још треба додати репертоару, или ком његовом делу се окренути?

- Неко каже да глас одређује шта ћете певати. Глас вам говори шта треба да певате, али, ја бих пре рекао да глава говори гласу шта треба да ради, тако да певачева глава говори који репертоар треба да се пева. У том смислу, ја сам уложио доста времена, улажем и даље, у непрестано учење. Бавити се опером значи да сте непрестано студент музике, и студент текста. Значи, студент нота и студент нових либрета. У том смислу, ја сам посветио доста времена језику, италијанском на првом месту, па онда немачком, сада и француском. Ово ми је друга опера на француском језику, после „Дон Кихота“, и то ми је изазов, јер француски најмање говорим од осталих језика.

Добили сте комплимент и за певање на руском.

- И да, наравно, да не заборавим и руски, зато што је сличан српском језику. Нисам га учио у школи као страни језик, али доста лако могу да га спремим и да га научим, јер је сличан нашем српском, и јако ми прија и тај репертоар. Врло желим, планирам да спремим Бориса Годунова, као и остале лепе улоге руског репертоара, попут Ивана Сусањина, Цара Салтана, и друге.

Шта ми је план? Имам потребу да певам водеће улоге басовског репертоара, јер кад почнете, радите, и ја сам пуно радио, мањих и средњих улога, наравно радио сам и већих, и желим да останем на том путу, али и да развијем репертоар великих, битних басовских улога. Не кажем да ове нису битне, али када станете на сцену, мислим да је боље, кад сте већ тамо, да останете дуже на њој. Јер, и за мању и за средњу улогу морате да се загрејете и да се припремите као за велику улогу.  Од већих улога сам урадио Сарастра из “Чаробне фруле”, Силву из “Ернанија”, Краља Хенрија из “Ане Болене”, Оровеза из “Норме”, Грофа Родолфа из “Месечарке”, Дон Кихота и сада Мефиста. Али, нисам певао највеће улоге Вердијевог  репертоара, и то је нешто што сигурно желим да певам у наредном периоду. И, полако, пошто живим у Немачкој, и причам немачки језик, волео бих и понеку улогу Вагнера, али ми је то мање важно од италијанског репертоара.

Наташа Пејчић