„Године врана“ на 67. Стеријином позорју, али у Београду, на матичној сцени

Свима који имају карте за ову представу, обезбеђен је аутобуски превоз до Београда и натраг. Полазак је у 17 часова с кеја код моста „Дуга“.

- Ова драма припада корпусу Ковачевићевих дела која бисмо могли назвати велике драмске слике (како по броју лица, броју сцена, захвату контекста) попут „Велике драме“, која се већ двадесет година игра на великој сцени Народног позоришта. Ковачевић о историји говори кроз страдање појединца и његове породице (уз наведену још и „Јанез“, „Српска драма“ нпр.). Такође, мотив храбре, младе и честите Немице која у име љубави из табора окупатора прелази у табор потлачених, подносећи при томе велику патњу због неразумевања, неповерења и осуде околине је мотив који повезује Велику драму и Учитељицу. Но, оно што је најјаснија карактеристика свих драмских дела овог писца је тежња да се изазову јаке емоције и на тај начин убеди публика у пишчеве ставове о трагичној судбини српског народа у 20. веку – указује критичарка Марина Миливојевић Мађарев

„Београд 1917. и 1918. године. Дунав се заледио и рат већ траје. Толико недаћа да пошаст у облику безбројних врана само употпуњује библијске околности. За разлику од Сартрових „Мува“, вране не опомињу, оне су више од симбола. Вране су равноправни грађани Београда и сведоци догађаја.  Биле су то године неочекиваних пријатељстава, профитера, тихих сахрана, вешања, грејања на паркет, двобоја, преког суда, што правног што друштвеног, и да, биле су то године жељне љубави. Године кад интелект губи вредност прегажен потребностима уличног пуког сналажења. Из таквих историјских околности рађају се најискреније људске приче, у којима је љубав немогуће порећи и у којима таква чиста и искрена емоција мора да боли“, предочава драматуршкиња Данка Секуловић.

- Да не буде забуне, „Године врана“ су прво написане као драма, али она није објављена, односно играна, заморила се и остала у мојој фиоци. Онда сам од тог материјала написао роман. Тако да ово није драматизација романа, већ смо на овај начин романсирали драму – објашњава аутор и редитељ Синиша Ковачевић.

Радња представе „Године врана“ дешава се крајем Првог светског рата, у времену друштве-

нополитичких, али и брачно-породичних ломова, напомиње критичарка Ана Тасић.

- Текст је фрагментарне форме, чини га шездесет сцена, краћих призора који се динамично смењују. Друштвенополитичка линија радње открива непрегледне жртве ратног доба, примораност на суочавање са болом губитка, али и на прихватање политичких промена, између осталих, оснивање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца – наводи Ана Тасић. - Може се рећи да је редитељ представе „Године врана“ Синиша Ковачевић успешнији од писца Синише Ковачевића. Избор да се у драмско ткиво уведу стални, кореографско-музички сегменти, прави је погодак у погледу вредне естетизације игре. Чланови балета Народног позоришта и други играчи стварају специфичан хор или збор врана, плешу уз сугестивну музику која се понавља, кореографски упечатљиво пратећи драмску игру, и попуњавајући поетске и симболичке празнине у тексту драме.

У бројном глумачком ансамблу ове представе су Калина Ковачевић, Александар Срећковић / Бранислав Томашевић, Петар Стругар, Љиљана Благојевић, Соња Колачарић, Hayi Ненад Маричић / Бојан Кривокапић, Миодраг Кривокапић, Владан Гајовић, Лепомир Ивковић, Драган Николић, Милош Ђорђевић, Немања Стаматовић, Урош Урошевић, Душан Матејић, Драган Секулић, Предраг Милетић, Бошко Пулетић, Танасије Узуновић, Дарко Томовић, Hayi Петар Божовић, Гаврило Иванковић и Анђелија Филиповић.

Представа из такмичарске селекције „Блудни дани куратог Yonija“ Филипа Грујића, у режији Јоване Томић, након јучерашњег извођења, биће репризно играна вечерас у 19 часова, на матичној сцени Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз.        Н. П-ј.