Фестивал „Покретница“ у Новом Саду
Млади аутори и они који се осећају тако имали су прилику да покажу докле су стигли у свом раду, на фестивалу савременог плеса и перформанса „Покретница“, у Новом Саду.
Локација је била прелепи амбијент „Брод театра“ Студентског културног центра Нови Сад, на Дунаву, а извођачи Немања Принћолио („Ла Враие Princesse“), Соња Стојановић, Андреја Каргачин, Нина Путник, Слободан Јовановић, Сташа Кукић („Неон“) и Саша Крга („Плеј Кафка“).
Перформанси засновани на (новим) циркуским вештинама, апстрактном филмском језику, прозним текстовима, изведени су у оквиру названом „3-33“, који подразумева радове у трајању од три до 33 минута, уз разговор са публиком и ствараоцима. „Ла Враие Princesse“ Немање Принћолија је мешавина акробатике, комедије, карактеристичне за поље (новог) циркуса, али врло слојевито театрализоване кроз употребу видеа и нових технологија. Снимци лица и његових експресија, подударали су се са телом које плеше покривене главе, „тумарајући“, док је употреба видео пројекције са малим дилејом (одложеним преносом), стварала утисак рефлексије и претварања кореографских соло тачака у дуо елементе. Наравно, оба средства упућују на промишљање активне улоге нових медија у животима људи, значењски обогаћујући и огољавајући самоћу (усамљеност) и друштвени моменат унутар њих.
„Неон“ у кореографији Андреје Каргачин представља један фрики денс шоу који због техничке и концептуалне сировости има елементе аматерског позоришта, али који отвара увид у једно (сно)виђење света којим су окружени млади, заиста млади извођачи (ученици Балетске школе у Новом Саду) и будући вредни аутори, са занимљивим идејама и референцама (музика „Пинк Флојд“, Дејвида Бовија и Дејвида Лична).
Саша Крга је импровизовао на делић раније изведеног, сложенијег перформанса „Плеј Кафка“, заснованог на приповетци „Преображај“ Франца Кафке. Прегршт емоција у гласу који чита прозне одломке, снажне, грчевите експресије играјућег тела које се испод чаршафа, у пиџами, „ослобађа“ свог људског обличја, класична дела и музика испреплетена са звуком воза, деловали су искрено, на моменте и патетично или романтично. Све по жељи и унутрашњем доживљају гледаоца који су у контексту плесних изведби и перформанса увек позвани да сукреирају дело, што се на крају, у живом разговору и расрпави са публиком и чуло, и видело.
Игор Бурић