Фестивал Дезире у Суботици: „Ноћни писац“ одушевио публику
НОВИ САД/СУБОТИЦА: Ја сам грешка!, поновиће свој драмски исказ Јан Фабр у представи „Ноћни писац“, у којој открива такозвану мрачну страну свог бића, егзистенцијалну узнемиреност невидљиву преко дана, док живи пуним плућима.
„Ноћни дневник 1985-1991“, на основу којег је настала ова представа, први пут је објављен 2017. и у њему откривен добар део пута уметника светског гласа, са импулсима између стваралачког и деструктивног. Слике из породичног гнезда, приватног и професионалног живота, своје усамљености и растрзаности, ексцентричности, недавно је претворио у низ представа свог „Траблејн“ театра из Антверпена, од којих је за једну као копродуцента изабрао Народно позориште у Београду. Ову представу је са великим узбуђењем управо видела публика Фестивала савременог позоришта „Дезире“ у Суботици.
Минималистички постављена сцена, готово празна, бела, са столом у средини и зидом иза који постаје и платно за пројекције, омеђена са четири камена, суптилним светлом осветљава и баца сенку на човека у црном оделу, самог Фабра којег маестрално представља Слободан Бештић. Читајући одломке из Дневника, монологе из Фабрових драма, он из сцене у сцену мења држање, дикцију, телесни израз, строго пратећи ритам представе која заробљава пажњу гледаоца ситним детаљима, некад суптилним, а некад и наглим променама интензитета, у глумачком и другим елементима, као што је музика, видео пројекције Фабрових филмова или, у једном тренутку, сценска појава лутке овог уметника. Фаброве дневничке исповести тако оживљавају на веома драматичан, ефкетан начин, као „свађа“ човека са самим собом, човека који ужива, пати, плеше, ствара и губи (се).
Ова представа је постављена у Риму и Петрограду, а ми смо трећа верзија, објаснио је Слободан Бештић позадину настанка „Ноћног писца“ у Народном позоришту Београд.
Он је, како појашњава, отишао с наученим текстом да види представу која је већ готова и онда се десило нешто јако лепо и необично да је Фабр почео да ради са њим лично и почео да мења своја решења и прилагођава ономе што је Бештић нудио.
Провели смо та четири дана у интензивном лабораторијском раду, по цео дан, а ја сам уживао. Не памтим да сам у последње време имао толико енергије на сцени, на пробама, да се ломим, да се дајем, истражујем и да нудим све и што сам знао и што нисам знао. То је био тренутак за мене, а и за њега, да се препознамо и веома брзо урадимо нешто што сада постиже успех и у Београду, на репертоару, и на гостовањима, колико се то данас може. Корона, проблеми с новцем и све остало. А пошто је то корподукција са Фабровим „Траблејном“ из Антверпена, она представља и њихов излазак на Балкан, поручио је Бештић.
Игор Бурић
