ДОДЕЉЕНЕ СТЕРИЈИНЕ НАГРАДЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО Лауреати Радомир Путник и Светозар Цветковић

На предлог Дирекције Позорја, УО Позорја одлучио је да се у години, када се одржава јубиларни 70. фестивал, доделе две Стеријине награде за животно дело позоришном посленику Радомиру Путнику и глумцу Светозару Цветковићу. Ове награде се традиционално уручују на затварању фестивала, а то ће бити 3. јуна на свечаном затварању 70. Стеријиног позорја.

Стеријина награда за животно дело установљена је 1965. и додељује се периодично најзначајнијим ствараоцима који су оставили неизбрисив траг у развоју, афирмацији и промоцији позоришне уметности, драмске књижевности, театрологије и критике на просторима бивше Југославије. 

Радомир З. Путник рођен је у Оџацима 9. јула 1946. Основну школу и гимназију завршио је у Вршцу. Дипломирао је драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1972. године. Од 1972. године до 1976. године је био уредник позоришне и филмске рубрике у листу Књижевна реч. У Телевизији Београд је радио од 1974. као хонорарни драматург Драмске редакције Првог програма. Од 1978. је био уредник у Драмској редакцији, а од 1983. уредник у Редакцији играног програма до 1993. године и од 1997. године. У међувремену је био директор Драме Народног позоришта у Београду (1993–1997). Од маја 1999. до августа 2001. године био је главни и одговорни уредник Уметничког програма РТС-а. Био је и позоришни критичар Трећег програма Радио Београда (1974–1993) и Политике (1986–1993) и главни уредник часописа Сцена (1990–1994). Од септембра 2001. до јула 2003. године радио је на месту уредника Културно-уметничког програма РТС–ТВБ. Од јула 2003. је био драматург БК Телекома. Од 16. новембра 2005. је у старосној пензији. Живи и ради у Земуну.

Објавио је више књига поезије, прозе, театролошких и драматуршких огледа, написао је петнаестак драма приказиваних у професионалним позориштима и на телевизији, аутор је више драматизација и адаптација књижевних дела за позориште и телевизију, као и телевизијске серије „Крај династије Обреновић”.

Написао је око 1.500 критика позоришних представа и књижевних критика за Трећи програм Радио Београда. Део критика је објављен у дневној штампи (Политика, Политика експрес, Дневник, Вечерње новости) и књижевним листовима и часописима (Дело, Трећи програм, Летопис Матице српске, Књижевност, Савременик, Поља, Багдала, Кораци, Свеске, Театрон, Лудус, Књижевна реч, Књижевне новине, Књижевни лист...).

Добитник је више стручних и јавних признања, од којих су најзначајнија: Златни беочуг КПЗ Београда, Златна значка КПЗ Србије, Вукова награда, Ловоров венац, и Статуета „Јоаким Вујић“

 Светозар Цветковић рођен је у Београду 1958. Дипломирао је 1980. глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Исте године прикључио се ансамблу Атељеа 212, где и данас ради као глумац. У међувремену је сарађивао са многим позоришним трупама и позориштима у Загребу, Новом Саду, Марибору, Сплиту, Сомбору, Сарајеву, Будви,  Подгорици.

Играо је у преко 100 дугометражних филмова, ТВ серија, ТВ драма, које су углавном продуциране у бившој Југославији и Србији, док су неке рађене у иностранству. Радио је са филмским редитељима који су битно утицали на профил југословенске кинематографије – Живојин Павловић, Столе Попов, Душан Макавејев, Горан Паскаљевић, Миша Радивојевић, Александар Петковић, Горан Марковић као и са неким значајним светским ауторима и ауторима из тзв окружења – Франко Роси, Енки Билал, Горан Ребић, Срђан Вулетић, Димитри де Клерк.

Гостовао је у различитим позоришним продукцијама како у Југославији, тако и  у Канади, Аустрији, Швајцарској, Енглеској, Словенији и Хрватској.

У последњих 40 година награђиван је за глумачки рад на свим важнијим фестивалима у Југославији, Србији, како филмским, тако и позоришним, између осталих 3 Стеријине награде.

Добио је награду за најбољег глумца на фестивалу у Магдебургу за филм „Горила се купа у подне“ 1994. као и награду критике за најбољег глумца у Хјустону за филм „You go to my head“.

У Атељеу 212, као и на другим сценама у земљи остварио је преко 50 значајних улога у модерном позоришном репетоару са најзначајнијим редитељима домаће позоришне сцене – Дејан Мијач, Томаж Пандур, Вида Огњеновић, Љубомир Драшкић, Алиса Стојановић, Никита Миливојевић, Јагош Марковић, Борис Лијешевић, Ана Томовић, Томи Јанежич, Зоран Ратковић, Мира Траиловић...

Учествовао у продукцији и организацији обнављања веза са театрима на простору Југоисточне Европе са Словенским народним гледалишчем у Љубљани, ХКД Ријека, Драмским театром из Скопља, и Камерним театром 55 из Сарајева.

Од 1997 је био на месту управника Атељеа 212 и ту дужност обављао 12 година, до краја јуна 2009.

Добитник је три Стеријине награде за глумачка остварења 1997. (Бановић Страхиња у истоименој представи Града театра Будва), 2001. (Отац Јегор, „Јегоров пут“ Града театра Будва) и 2004. (Карл, „Америка, други део“ Атељеа 212).

Неки од досадашњих лауреата ове награде су: Хуго Клајн, Мирослав Крлежа, Петре Прличко, Мира Ступица, Ранко Маринковић, Марија Црнобори, Александар Поповић, Љуба Тадић, Мира Бањац, Милена Зупанчич, Љубомир Симовић, Душан Ковачевић, Светлана Цеца Бојковић.

Н.П-ј.