Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

"Desire Central Station" од 25. до 30. новембра у Суботици

21.11.2022. 13:59 14:01
Пише:
Фото: pixabay.com

СУБОТИЦА: Међународни позоришни фестивал “Десире Централ Статион” у 14. издању биће одржан од 25. до 30. новембра на сцени “Јадран” Народног позоришта Суботица и сцени Позоришта Костолањи Деже, најавили су организатори.

Фестивал оснивача Андраша Урбана окупља савремена позоришта модерног, алтернативног или експерименталног карактера са подручја биовше Југославије и региона, а овогодишњи поднаслов фестивала гласи “Но Филтер”.



Биће уприличено 10 програма, од кога 9 представа и један концерт, позоришта из Црне Горе, Словеније, Мађарске, Босне и Херцеговине, Хрватске / Француске и домаће из Сомбора. Током фестивала биће организовани разговори и радионице у оквиру Академије Десире.



Иако ће ове године фестивал трајати нешто краће него што је то уобичајено, свакако по квалитету не заостаје за prеthodnim издањима, наводе из дирекције.



“Десире” ће отворити 25. новембра представа “Катица из Хајлброна” Хањриха фон Клајста, редитеља Матеа Хеђмегиуа, у продукцији Позоришта „Студио К“ из Будимпеште, на позорници Костолањи Деже.



Исто вече на Сцени Јадран концерт ће одржати Лајко Феликс - „Ђавољи виолиниста“, „Паганини из Војводине“, „музички геније“ само су неке од референци по којима се препознаје овај виртуоз.



Музичар рођен у Бачкој Тополи, своја прва музичка искуства стекао је свирајући цитру, традиционални инструмент познат међу народима централне Европе, да би врло брзо прешао на виолину и постао светски познати виолиниста чија је музика освојила публику од Токија преко Берлина, Амстердана, Лондона, Беча, до Њујорка.



У суботу, 26. новембра, Позориште Костолањи Деже биће домаћин комада “Нерон” Јудит Гараи на основу романа "Нерон, крвави песник" Дежеа Костолањија, такође истог редитеља (Мате Хеђмеги) и театра (Позориште „Студио К“ из Будимпеште).



Недеља, 27. новембар доноси пројекат “Соло” од пуна четири сата, који је видела и публика 56. БИТЕФ-а, у продукцији “Нове поште” (Словенско младинско гледалишче? Маска Љубљана).



Идеју и концепт потписују Нина Рајић Крањац, Наташа Кесер, Бењамин Крнетић, Марко Мандић који и играју у тој плесачкој представи.



Истог дана на позорници Костолањи Деже гостује такође дугачка представа, од четири и по сата - “Ана Карењина” према роману Лава Толстоја, у режији Мирка Радоњића, где играју Сања Вујисић, Ацо Гавранић, Павле Прелевић, и копродукцију потписују Драмски студио Празан простор (Подгорица) и Краљевско позориште Зетски дом (Цетиње).



Драма "Лоше друштво" је на репертоару 28. новембра на Сцени Јадран, и у том соло пројекту игра Вито Рајс који је уједно и редитељ, из “Нове поште” (Словенско младинско гледалишче - Маска Љубљана), и “Момента” (Марибор).



Исте вечери али у Костолањи Деже играће се двочасовни наслов “О, како уобичајено” тандема Катје Легин и Бојане Робинсон, "Студија за разискаво уметности игре" (Љубљана).



Аутори и извођачи су - Бојана Робинсон, Катја Легин и гости Томаж Гром и Нина Рајић Крањац.



Уторак, 29. новембар доноси већ познату представу “Иби The Греат” ауторски пројекат Андраша Урбана по чувеној драми "Краљ Иби” Алфреда Жарија из Народног позоришта Сомбор.



Играју: Немања Бакић, Даница Грубачки, Никола Кнежевић, Срђан Алексић и Биљана Кескеновић.



Полазећи од Жаријеве трагичне фарсе “Краљ Иби” (1896), која је означила почетак историјских авангарди, редитељ Андраш Урбан гради провокативну и шокантну представу, дрско забавну, са јасним политичким алузијама.



Жаријеву грубу пародију Шекспирових политичких трагедија, у првом реду “Магбета”, Урбан преводи у још радикалнију и контраверзнију приповест о слепилу моћи.



Последњег дана, у среду, 30. новембра биће изведене још две представе.



Прва је на сцени Костолањи Деже - "Сцреенагерс Вол. 2" редитељског тандема Ђузепе Чико - Барбара Матијевић, која и игра у том комаду копродукције - Уметничка организација ОМНИБУС (Загреб) Премиер Стратагжме (Париз).



За сам крај фестивала, на Сцени Јадран НП Суботица, одиграће се драма "Уметник у гладовању" према мотивима и фрагментима из живота, дела, писама и дневника књижевника Франца Кафке (Народно позориште Сарајево).



У режији Алена Шимића, играју: Ида Кешкић, Тамара Миличевић-Стилић, Ивона Баковић, Дино Сарија, Дино Бајровић, Домагој Нижић.



"Неопходно је истаћи да тенденција неулагања у културу није заобишла ни овај фестивал, што се највише осети у виду смањења финансијских средстава, али и проблеми у људству, па су ове године уложена дупло мања средства у односу на прво издање фестивала", изјавио је редитељ Андраш Урбан, директор фестивала "Десире" и Позоришта Костолањи Деже.



Из тог разлога се у потпуности прешло на дигиталну и online комуникацију, те фестивал по први пут неће штампати свој каталог, нити имати плакате, неће се изнајмљивати билборди, већ су сва средства усмерена ка програмима фестивала.



"Сваке године на неки начин покушавамо да кажемо да се бавимо стварношћу без улепшавања, што искреније, аутентичније и тачније. Мислим да је Десире фестивал доста допринео и да и даље доприности, као и Позориште ''Костолањи Деже'', томе да је Суботица град у најбољем смислу речи и да је то једна од манифестација која чини културно језгро или идентитет овог града", закјучио је Андраш Урбан, директор и селектор фестивала.



"Десире Централ Статион" фестивал је настао као израз жеље посленика Позоришта Костолањи да Суботица коначно добије свој међународни регионални фестивал савременог позоришта и назове га по надимку књижевника Костолањија-Дезире, односно централна станица (Централ Статион) Дезиреовог трамваја, назива серијала уметничких програма позоришта Костолањи од 2006. године.



Позориште Костолањи Деже, програмски серијал Дезиреов трамвај и фестивал Десирé Централ Статион је институција/догађај истакнутог значаја Националног савета мађарске националне мањине.

Пише:
Пошаљите коментар