Београдски фестивал игре од 16. марта до 12. априла 2022. године

Под слоганом “Верујемо у једну игру”, фестивал ће и наредног пролећа окупити врхунске трупе и уметнике, док теме које доносе аутори анализирају савремено друштво кроз богат и разноврсан вокабулар непоновљивог покрета. Београд, али и Нови Сад, у коме већ традиционално гостују неке од представа са Фестивала игре, су постали важна станица у биографији уметника који креирају трендове у области уметничке игре и театра, места где се откривају нове продукције и са једнаком пажњом представљају познати и млади аутори. Актуелност програма одредила је позицију манифестације на међународној мапи, док високи стандарди и храбро увођење нових кореографских рукописа и естетике, унапређују очекивања публике и диктирају изазове креирања садржаја, наводе у БФИ.

Фестивал ће бити отворен 16. марта наступом трупе Линес Ballеt из Сан Франциска у Опери Мадленианум са комадима “Лични елемент” и Азот” кореографа Алонза Кинга кога сматрају визионаром који је променио начин на који посматрамо уметничку игру. У СНП-у у Новом Саду поклоници уметничке игре ће бити у прилици да виде четири представе из Осла, Тел Авива, Хаване и Монтреала. Како је планирано, 29. марта гостује норвешка Ју Стромгрен компанија из Осла са представом “Поткровље”. Ју Стромгрен је чувени норвешки драмски писац, позоришни и филмски редитељ, играч и кореограф, а “Поткровље” ће светску премијеру имати управо под окриљем БФИ. У “Поткровљу” упознајемо три играчице снажних карактера. Разлози њиховог скривања нису сасвим јасни. Можда је у питању самоћа, самоубиство, бег од свакодневног, тражење пара ципела који већ дуго недостаје… Ипак, три је број за невоље, а затворене просторије су место за сукобе. Прича се окреће на неочекиван начин и приказује живот онако како се плашимо да га видимо – у самом језгру.

Израелски Батшева ансамбл из Тел Авива гостује 4. априла са комадом “Три” чувеног кореографа Охада Нахарина. Обмотани у наизглед произвољне покрете, играчи Батшеве испитују сопствене границе стварајући композицију силе, брзине и страсти. Стални процес истраживања Охада Нахарина храни се његовом бескрајном радозналошћу, оштром интуицијом и фасцинацијом телом и покретом. Комад „Три“ говори о проблемима савременог друштва, истичући улогу и снагу појединца. Критичари су назвали играче у овом комаду “божијим акробатама”, док су подвлачили “хипнотишућу игру од првог тренутка... естетско и усхићено искуство”, заокружујући свој осврт о “представи која милује душу и од које не желите да се растанете”.

Новосадска публика ће 8. априла поново бити у прилици да види кубанску трупу Малпасо из Хаване која је већ гостовала у СНП. Изузетни играчи доносе овог пута нова дела популарне канадске кореографкиње Азур Бартон и чувеног шведског кореографа и редитеља Матса Ека, али и комаде које потписују Американка Робин Минеко и Кубанка Дајле Карезана. Сва дела су оригинално креирана за Малпасо, једино је Матс Екова „Жена са водом“ римејк истоименог комада који је настао за Краљевски шведски балет. Вече обећава различите рукописе и стилове који славе врхунску игру, наводе у БФИ.

Ново издање фестивала биће затворено у Новом Саду гостовањем трупе Балет yеz из Монтреала која ће извести своју представу “Данце Ме” два пута 11. и 12. априла. Са посебним одобрењем чувеног кантаутора Ленарда Коена, три међународно призната кореографа су била позвана да осмисле покрет на музику његових легендарних песама: Андонис Фовадакис, Анабел Лопез Очоа и Исан Рустем. Њихов моћан и целовит кореографски свет, обасјава Коенов јединствен рад, и оживљава га захваљујући игри 14 изузетних играча трупе Ballеt Јаж Монтреал. Окружен тимом славних дизајнера, “Данце Ме” комбинује сценски, визуелни, музички, драматуршки и кореографски израз, а својеврсан спектакл има временски и географски ограничена извођачка права. Монтреалска компанија је требало да гостује на БФИ још 2020. али није отказано тако да ће наша публика бити у прилици да види и ово остварење.

На сцени Мадленианума наступиће и светске балетске звезде Лусија Лакара и Метју Голдвинг са продукцијом “Фордландија” коју потписује Театар Дортмунд и од недавно осваја престижне светске позорнице. Мадленианум је место где ће гостовати и израелски ансамбл Батшева, Компанија Еманула Гата из Марсеја са представом “Воз љубави 2020”, штутгартски Gauthiеr Данце са новом верзијом славног “Лабудовог језера”, кубански Малпасо… На ову сцену, по овогодишњу Награду “Јован Ћирилов”, враћа се белгијски састав Пеепинг Том, са новим радом (“Дете”, кореофрафа Габријела Каризо/Френк Шартије). У Атељеу 212, гостоваће Компанија Ервеа Кубија из Кана са комадом “Шта дан дугује ноћи”, у Београдском драмском позоришту наступа Лучијано Росо из Буенос Ајреса са представом „Апокалипсинк”, а у Југословенском драмском позоришту – трупа Емија Грека и Питера Шолтена из Амстердама са “Богохулном рапсодијом”. На сцени Битеф театра представиће се сјајни Еврипидис Ласкаридис из Атине са комадом “Реликвија”, норвешка трупа Ју Стромгрена, као и награђивани перформер Марко Д’Агостин из Болоње са представом “Најлепши поздрави”.

Представљајући игру кроз њене врхунске домете, фестивал је на путу до деветнаесте године, придобио бројну публику. Од оснивања је представљено 450 кореографских остварења, док је током сваког издања програме пратило преко 23.000 гледалаца и 120 акредитованих новинара из земље и иностранства. Како указују у БФИ, током последњих година, које је одредила пандемија, упркос ограниченом броју места у позоришним салама, одржан је контакт са бројним гледаоцима захваљујући стримовању представа на друштвеним мрежама или директним и накнадним преносима на каналима РТС-а. Јединственост Београдског фестивала игре, још једном је потврђена и чињеницом да се најављени програми нису отказивали, већ само одлагали до тренутка када би се стекли услови за реализацију. Зато су две prеthodnе едиције постале прави маратон уметничке игре, у трајању целе календарске године.

        Н. Попов