Обележен Дан сећања на страдање Народне библиотеке

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић је рекао да пламен који је прождерао 6. априла 1941. године све што је српска култура до тада створила и пламен који је недалеко одатле уништио мошти Светог Саве треба да осветле српску судбину и позицију у историји, да буду опомена и наравоученије.

Он је подсетио да је Борхес рај замишљао као библиотеку, али поменуо да постоји и пакао и ту ће се наћи сви они који су бомбардовали Београд и библиотеку 1941, али и они који су га три године касније поново засули бомбама и погодили на Ускрс 1944. породилиште у Крунској.

"Очекујем и надам се да ће у том амбијенту пуном сумпора наћи и они који су за сличним алатом посегли 1999. године и сви они који за таквим алатима посежу, силни и моћни против мањих, немоћних и слабих, посебно они који напађу културу, идентитет и само језгро постојања једног народа", рекао је Вукосављевић.

Министар је указао на значај Народне библиотеке и рекао да ће настојати да побољшају услове рада те институције, поменувши депо као најважније питање које треба решити уз оцену да су библиотекари "најбољи део српске културе".

Професор на Филолошком факултету у Београду др Зоран Пауновић осврнуо се на "систематско и темељно разарање Београда" и истакао да је Јозеф Гебелс знао, а на то га је подсетио и његов шеф - Хитлер, да такво разарање као један од главних циљева мора имати највреднију ризницу културног наслеђа, један од живих симбола српског националног идентитета - Народну библиотеку Србије.

У пепео је претворено више од 1.300 рукописних књига, више од 100 књига написаних руком на пергаменту, међу њима најстарија Типик Светог Саве Јерусалимског из 1319, "Слово љубве" деспота Стефана Лазаревића, два рукописа Константина Филозофа, Душанов законик из 17. века, у пламену је нестала и лична библиотека Вука Караџића, рукописи Сремчеве "Зоне Замфирове" и приче Боре Станковића и многи само у једном примерку оваплоћени симболи и споменици српске књижевности и културе.

"Када страдају људи, понекад иза њих остају књиге, али када страдају књиге, неизбежно са њима страдају и људи, који су их створили, о којима је писано, који су их читали или их никада неће цитати. Зато чувајмо књиге, јер оне чувају нас", истакао је Пауновић.

Професор др Мирјана Стефановић надахнуто је говорила о Орфелину, "који је сво духовно благо стављао широке руке пред српског читаоца, и његовој песничкој књизи "Горесни плач".

Она је подсетила да је једини познати примерак "Горесног плача", издатог 1761. у Бечу у штампарији Димитрија Теодосија, био похрабњен у Народној библиотеци и уништен "како само мржња и мрак у крви могу да спале књигу, одлично знајући да тиме покушавају да затру српски национални идентитет", да би се Орфелинова књига после 77 година вратила у нациоанлну библиотеку откупљена од бечког антиквара Норберта Донхофера.

Управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић представио је резултате остварене у протеклој години, навевши да је новоустановљени процес рада на ревизији књижног фонда прошле године оваплоћен у преко 133.000 записа, а фонд је приновљен са 112.000 јединица грађе. 

У размену или на поклон, за око 250 страних библиотека и библиотека Срба у дијаспори, послато је 40.000 књига и часописа, а фонд 132 домаће библиотеке обогаћен је, напором Народне библиотеке Србије, за 20.000 наслова.

Конзервирано је и рестаурирано више од 15.000 листова старе и ретке библиотечке грађе и преко 1.000 јединица некњижне грађе, укључујући у збирку и фонд манастира Хиландара.

Реновирано је одељење конзервације и постављена нова расвета, куповином професионалног скенера Народна библиотека појачала је своје капацитете за дигитализацију, основана је међународна књижевна колонија, отворен Центар словенских култура, откупљена драгоцена Орфелинова књига и враћена на место којем припада. 

Поред "Горесног плача", у холу испред Централне читаонице изложена су оригинална издања свих Орфелинових дела из фонда НБС-а.