Преминуо сликар Владимир Величковић
БЕОГРАД: Владимир Величковић, академик и један од најистакнутијих српских сликара, свих времена, припадник групе Медиала која је окупила уметнике, архитекте, филозофе око идеје љубави према уметности, преминуо је у Сплиту, прошле ноћи.
Већи део каријере провео је у Француској где је одликован највишим француским одликовањем за културу, "Commandeuer де л ордредес Артс ет дес Lettres" и витешким орденом Легије части.
Рођен је у Београду 11. августа 1935. године као син јединац оца Душана и мајке Ленке. Њихов дом је био испуњен књигама о уметности, монографијама и репродукцијама великих дела, те се Владимир већ раним годинама заљубио у уметност старих мајстора Леонарда, Рембранта, Дирера, Микеландела и Гоје, који су на њега оставили снажан утисак.
Прва изложба догодила му се већ са 16 година, када се пријавио на конкурс у павиљну "Цвјета Зузорић", а који је био намењен младим афирмисаним сликарима.
Да би избегао да га одбију није спомињао своје године, али је у оштрој конкуренцији био један од запаженијих излагача и побравши бројне похвале.
Спремао се да окуша срећу на Ликовној академији, али се по наговору оца уписао на архитектуру. Касније је говорио да је то било први пут и последњи да је начинио компромис.
С дипломом архитектуре одлази у Загреб где је 1963. и 1964. године радио као сарадник Мајсторске радионице Крсте Хегедушића, а потом се враћа у Београд где је радио до своје 31. године.
Пасија према сликарству га не напушта и одлази у Париз где је за професора на Éцоле Натионале Супéриеуре дес Beaux-Arts у Паризу Владимир Величковић изабран 1983.
На тој је позицији био до 2000. године, а у међувремену 1985. изабран је за цлана Српске академије наука и уметности и добио највиша признања из области културе и ументости у Француској.
Године 2005. примљен и у Француску академију лепих уметности и један је од 10 академика овог одељења, на позицији бр. 7. која има историју дугу два века.
Новинар Иван Радојичић у свом тексту о великом сликару наводи да је мање познато да је Величковић тренирао атлетику у Црвеној звезди и са својим тимом био рекордер старе Југославије у трци 4 пута 100 метара. Две своје љубави спојио је 1982. када је радио спортске плакате за Фудбалско првенство света у Шпанији и Олимпијске игре у Барселони 1992. године. Био је ангажован и за представљање тенинских турнира у Ролан Гаросу.
Да би помогао младим уметницима у Србији основао је фондацију "Владимир Величковић за цртеж" која додељује награде најбољим младим уметницима из области ликовне уметности.
На врхунцу каријере слике Владимира Величковића продаване су и за 50.000 евра.
