У културном центру Лаза Костић вечерас се отвара Сомборски салон

Награда овогодишњег Салона припала је Мили Алексић за рад у комбинованој техници “Покушај други”. Своје радове у области сликарства, вајарства, графике и дигитал арта представиће 28 сомборских аутора, а селектор је Сава Степанов, ликовни критичар из Новог Сада, који ће и отворити изложбу.

Представљајући овогодишњу селекцију Степанов указује да је уметност, пре свега, одраз и производ света и времена у коме живимо, а карактеристика данашњег живљења јесу сталне и све убрзаније промене те актуелна уметност функционише попут живог, динамичног и константно променљивог организма. Учешћа уметника на оваквим изложбама промовише га у својеврсног хроничара свог доба тако да ће се, како наглашава селектор, о његовим садашњим реакцијама и ставовима, судити о нашем времену у будућности.

– Експонати презентовани на овогодишњем Сомборском салону ће временом постајати релевантни арте-факти о времену пред крај друге деценије 21. века, о степену наше свести пред животним изазовима, о нашим настојањима и дометима – каже Степанов. – Суд о актуелној сомборској уметничкој ситуацији ће засигурно у некој будућој историји уметности изгледати другачије – јер нечији данашњи домети ће издржати суд времена, баш као што ће одређена актуелна остварења бити „изгубљена у времену”.

Ова, шеста изложба након поновног покретања Сомборског салона емитује одређене иновативне импулсе којима се мења дух и карактер некадашњих поставки, сматра Степанов, наглашавајући да се сомборска ликовна сцена током протекле пола деценије посве променила, модернизовала, приближила животним импулсима и значајно осавременила. Међу изложбеним експонатима он издваја слике у којима је видљива брига о медијској чистоти и о начелима аутономије пиктуралног језика, као и иновативно схватање скулптуре са испитивачким односом према традиционалној тријади (материјал-маса-простор). На последње две-три изложбе су присутни и дигитални радови у којима се манифестује дух глобалне медијализације, а запажени су и прилози из „проширеног поља фотографије“. Највећи број експоната, по речима Степанова лишен је радикализма, драстичности, немилосрдног одбацивања свега што подсећа на традиционалну естетику, с чини се да ни један рад није лишен дискретне осећајности.

– Пажљивијем посматрачу неће измаћи запажање јасног критичког односа према стварности, без обзира на све метафоричке и симболичке обланде – указује Степанов. – Ови сомборски уметници су још увек уверени да се дехуманизујућим трендовима медијализације, надолазећој роботици и застражујућим футуролошким предвиђањима – уметношћу можемо супротставити; они нас својим деловањем и остварењима уверавају у делотворност утопијског пројекта уметности; они нам дају наду да је могућа позитивна дијалектика и да човек још увек има шансе да се оствари као основна јединка људског друштва.  

Н. Попов