U kulturnom centru Laza Kostić večeras se otvara Somborski salon
U Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić„ u Somboru večeras u 19 časova otvara se šesto izdanje “Somborskog salona”, smotre likovnog stvaralaštva umetnika koji žive u Somboru ili su rođeni u ovom gradu.
Nagrada ovogodišnjeg Salona pripala je Mili Aleksić za rad u kombinovanoj tehnici “Pokušaj drugi”. Svoje radove u oblasti slikarstva, vajarstva, grafike i digital arta predstaviće 28 somborskih autora, a selektor je Sava Stepanov, likovni kritičar iz Novog Sada, koji će i otvoriti izložbu.
Predstavljajući ovogodišnju selekciju Stepanov ukazuje da je umetnost, pre svega, odraz i proizvod sveta i vremena u kome živimo, a karakteristika današnjeg življenja jesu stalne i sve ubrzanije promene te aktuelna umetnost funkcioniše poput živog, dinamičnog i konstantno promenljivog organizma. Učešća umetnika na ovakvim izložbama promoviše ga u svojevrsnog hroničara svog doba tako da će se, kako naglašava selektor, o njegovim sadašnjim reakcijama i stavovima, suditi o našem vremenu u budućnosti.
– Eksponati prezentovani na ovogodišnjem Somborskom salonu će vremenom postajati relevantni arte-fakti o vremenu pred kraj druge decenije 21. veka, o stepenu naše svesti pred životnim izazovima, o našim nastojanjima i dometima – kaže Stepanov. – Sud o aktuelnoj somborskoj umetničkoj situaciji će zasigurno u nekoj budućoj istoriji umetnosti izgledati drugačije – jer nečiji današnji dometi će izdržati sud vremena, baš kao što će određena aktuelna ostvarenja biti „izgubljena u vremenu”.
Ova, šesta izložba nakon ponovnog pokretanja Somborskog salona emituje određene inovativne impulse kojima se menja duh i karakter nekadašnjih postavki, smatra Stepanov, naglašavajući da se somborska likovna scena tokom protekle pola decenije posve promenila, modernizovala, približila životnim impulsima i značajno osavremenila. Među izložbenim eksponatima on izdvaja slike u kojima je vidljiva briga o medijskoj čistoti i o načelima autonomije pikturalnog jezika, kao i inovativno shvatanje skulpture sa ispitivačkim odnosom prema tradicionalnoj trijadi (materijal-masa-prostor). Na poslednje dve-tri izložbe su prisutni i digitalni radovi u kojima se manifestuje duh globalne medijalizacije, a zapaženi su i prilozi iz „proširenog polja fotografije“. Najveći broj eksponata, po rečima Stepanova lišen je radikalizma, drastičnosti, nemilosrdnog odbacivanja svega što podseća na tradicionalnu estetiku, s čini se da ni jedan rad nije lišen diskretne osećajnosti.
– Pažljivijem posmatraču neće izmaći zapažanje jasnog kritičkog odnosa prema stvarnosti, bez obzira na sve metaforičke i simboličke oblande – ukazuje Stepanov. – Ovi somborski umetnici su još uvek uvereni da se dehumanizujućim trendovima medijalizacije, nadolazećoj robotici i zastražujućim futurološkim predviđanjima – umetnošću možemo suprotstaviti; oni nas svojim delovanjem i ostvarenjima uveravaju u delotvornost utopijskog projekta umetnosti; oni nam daju nadu da je moguća pozitivna dijalektika i da čovek još uvek ima šanse da se ostvari kao osnovna jedinka ljudskog društva.
N. Popov