У галерији САНУ отворена изложба посвећена Николи Добровићу
У години у којој се навршава 125 година од рођења архитекте Николе Добровића планиран је серијал догађаја који ће бити реализован у организацији Српске академије наука и уметности, уз учешће Архитектонског и Филозофског факултета Универзитета у Београду, као и Удружења архитеката Србије, Београдске интернационалне недеље архитектуре, Академије архитектуре Србије и Културног центра Београда.
А централна манифестација је изложба „Никола Добровић – под заставама модерних покрета”, аутора проф. др Марте Вукотић Лазар и мр Бојана Ковачевића, која је прексиноћ отворена у Галерији САНУ.
Од скица до макета, предмета којим је први градски архитекта града Београда у историји радио и стварао ремек-дела, изложба показује сву ширину стваралаштва овог интелектуалца, аутора бројних критичких историографских студија о архитектури и градовима, професора факултета, директора Урбанистичког института Србије, архитекту који је, поред озбиљног трага у архитектури Дубровника, Црне Горе и Београда, озбиљно утицао на бројне генерације студената Универзитета у Београду где је предавао. Једно од његових чувених дела - Државни секретаријат народне одбране у Београду – чувени Генералштаб, и данас стоји као споменик – нажалост, споменик НАТО бомбардовању, у којем је озбиљно оштећен.
– У култури једног народа обележило је њихово дело, не само у тим временима, већ и оним који иза њих долазе. Таквим именима наше историје која су иза себе оставила дубок траг Српска академија наука и уметности посвећује посебну пажњу , везујући своје активности и за обележавање њихових јубиларних годишњица. – рекао је академик Милан Лојаница. – Једно такво име је архитекта Никола Добровић, који је у областима пројектовања и грађења кућа, као и области урбанистичког планирања градова, али и у образовању генерација научника и архитеката оставио дубок траг. Добровићево дело симбол је дубоке повезаности са духом авангарде и идеалима историјских и друштвених препорода, као и мисионарства у области културе, који су се под заставама модерних покрета ширили Европом баш у време Добровићевог школовања , његове ране праксе у Пешти и Прагу, а управо то ће пратити читав његов приватни и професионални живот. Идеја о препороду је ослонац Добровићевог идеалистичког уверења да се архитектуром може променити или макар поправити овај свет и она је у корену његовог опредељења за тврду борбу нове градитељске мисли.
На изложби је приказан већи број пројеката, личних предмета, архивске грађе, уметничких дела и документарних филмова који се чувају у Архиву и Библиотеци САНУ, Музеју науке и технике – Београд, Народном музеју у Београду, Кући легата, Филмским новостима као и у бројним приватним колекцијама.
И. Радоичић