У Египатском музеју ускоро и Константин из Србије

Статута Константина Великог, као још једна веза Србије и Египта - Ниша и Шарм ел Шеика који су однедавно градови побратими, биће изложена у Дворани цивилизација, делу Музеја који приказује египатску испреплетану историју са осталим цивилизацијама а које су оставиле неизбрисиве трагове на земљу Нила - моћне жиле куцавице старог, али и модерног Египта.



Градоначелница Ниша Драгана Сотировски рекла је за Танјуг да је по договору са гувернером Јужног Синаја Халедом Фудом одлучено да у Музеј пошаљу заштитни знак Ниша - главу цара Констатнина, односно реплику оне пронађене 1900. године у кориту Нишаве а која се као “непроцењиво благо” и данас чува у Београду у трезору Народне банке.



Како је подсетила, поклон Града Ниша подсећаће и на вишевековне везе Србије са манастиром Свете Катарине, насталим на Синајској гори 337. године по наредби Константинове мајке царице Јелене, а у којем је боравио и Свети Сава и у чијој се библиотеци, по рукописима вредној попут ватиканске, чува и најстарији псалитир на старословенском - српски псалтир.



Додала је да ће Шарм ел Шеик добити и Константинов знак "Овим побеђуј".



Бројни драгоцени артефакти од којих је најстарији - укосница израђена пре више од 7.000 година одузеће дах сваком посетиоцу Музеја, отвореног крајем 2020, а међу



међу неочекивано најупечатљивијим експонатима Музеја је и Скарабеј симбол бесмртности у древном Египту - један од највећих икада пронађених, а који ће оставити неизбирисив отисак у сећању сваког човека ако га дотакне.



На хиљаде експоната драгоцене историјске и археолошке вредности, смештено је у три велике избожбене дворане Музеја чија је градња коштала 52 милиона долара, а који је Танјуг посетио захваљујући Амбасади Египта.



Уз приче представника Музеја сваки посетилац има прилику да пропутује хиљадама година уназад ... Глава Хатшепсут подсетиће на владавину прве жене фараона од 1508-1458. током које је стари Египат процветао, а економија се значајно развила.



Музеј се може подичити и статуама њеног оца Тутмеса првог, владара једне од највећих египатских династија, али и хлебом и козметиком старим више од 3.000 година.



Експонати, међу којима су и они из гробнице Тутанкамона, чији је проналазак 1922. било једно од највећих археолошких открића у историји човечанства, прилика су да сваки посетилац освежи знање о древној египатској цивилизацији, снази и мудрости египатских владара и доживи све о чему је читао, учио или ...



У изложбеном простору у посебној дворани налазе се и мумифициране животиње а неке од њих посвећене су и Богињи-мачки Бастет.



Део једне од дворана испуњен је намештајем, накитом, личним предметима, попут златне кашике за ципеле, сликама чланова династије на челу са Мохамедом Алијем који је Египтом владао до 1849.



Делић изложбе из Музеја Шарм ел Шеика биће пресељен у Велики музеј на Платоу Приамида ускоро, када буде поптуно отворен, а у чију изградњу је уложено милијарду долара.



Тај највећи музеј на свету посвећен само једној цивилизацији, по проценама имаће и осам милиона посетилаца годишње.