U Egipatskom muzeju uskoro i Konstantin iz Srbije

Statuta Konstantina Velikog, kao još jedna veza Srbije i Egipta - Niša i Šarm el Šeika koji su odnedavno gradovi pobratimi, biće izložena u Dvorani civilizacija, delu Muzeja koji prikazuje egipatsku isprepletanu istoriju sa ostalim civilizacijama a koje su ostavile neizbrisive tragove na zemlju Nila - moćne žile kucavice starog, ali i modernog Egipta.



Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski rekla je za Tanjug da je po dogovoru sa guvernerom Južnog Sinaja Haledom Fudom odlučeno da u Muzej pošalju zaštitni znak Niša - glavu cara Konstatnina, odnosno repliku one pronađene 1900. godine u koritu Nišave a koja se kao “neprocenjivo blago” i danas čuva u Beogradu u trezoru Narodne banke.



Kako je podsetila, poklon Grada Niša podsećaće i na viševekovne veze Srbije sa manastirom Svete Katarine, nastalim na Sinajskoj gori 337. godine po naredbi Konstantinove majke carice Jelene, a u kojem je boravio i Sveti Sava i u čijoj se biblioteci, po rukopisima vrednoj poput vatikanske, čuva i najstariji psalitir na staroslovenskom - srpski psaltir.



Dodala je da će Šarm el Šeik dobiti i Konstantinov znak "Ovim pobeđuj".



Brojni dragoceni artefakti od kojih je najstariji - ukosnica izrađena pre više od 7.000 godina oduzeće dah svakom posetiocu Muzeja, otvorenog krajem 2020, a među



među neočekivano najupečatljivijim eksponatima Muzeja je i Skarabej simbol besmrtnosti u drevnom Egiptu - jedan od najvećih ikada pronađenih, a koji će ostaviti neizbirisiv otisak u sećanju svakog čoveka ako ga dotakne.



Na hiljade eksponata dragocene istorijske i arheološke vrednosti, smešteno je u tri velike izbožbene dvorane Muzeja čija je gradnja koštala 52 miliona dolara, a koji je Tanjug posetio zahvaljujući Ambasadi Egipta.



Uz priče predstavnika Muzeja svaki posetilac ima priliku da proputuje hiljadama godina unazad ... Glava Hatšepsut podsetiće na vladavinu prve žene faraona od 1508-1458. tokom koje je stari Egipat procvetao, a ekonomija se značajno razvila.



Muzej se može podičiti i statuama njenog oca Tutmesa prvog, vladara jedne od najvećih egipatskih dinastija, ali i hlebom i kozmetikom starim više od 3.000 godina.



Eksponati, među kojima su i oni iz grobnice Tutankamona, čiji je pronalazak 1922. bilo jedno od najvećih arheoloških otkrića u istoriji čovečanstva, prilika su da svaki posetilac osveži znanje o drevnoj egipatskoj civilizaciji, snazi i mudrosti egipatskih vladara i doživi sve o čemu je čitao, učio ili ...



U izložbenom prostoru u posebnoj dvorani nalaze se i mumificirane životinje a neke od njih posvećene su i Boginji-mački Bastet.



Deo jedne od dvorana ispunjen je nameštajem, nakitom, ličnim predmetima, poput zlatne kašike za cipele, slikama članova dinastije na čelu sa Mohamedom Alijem koji je Egiptom vladao do 1849.



Delić izložbe iz Muzeja Šarm el Šeika biće preseljen u Veliki muzej na Platou Priamida uskoro, kada bude poptuno otvoren, a u čiju izgradnju je uloženo milijardu dolara.



Taj najveći muzej na svetu posvećen samo jednoj civilizaciji, po procenama imaće i osam miliona posetilaca godišnje.