clear sky
4°C
21.02.2025.
Нови Сад
eur
117.0992
usd
112.8015
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Трагом нестале српске вароши у Будиму

01.04.2019. 11:28 11:46
Пише:
Фото: pixabay.com

У Историјском музеју Будимпеште крајем протекле недеље одржана је промоција обимне монографије “Саборна црква у Табану.

Трагом нестале српске вароши у Будиму” коју су објавили Галерија Матице српске и Историјски музеј Будимпеште су, уз велику подршку Покрајинске владе и Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, као и бројних других установа, организација и предузећа у Србији и Мађарској. На промоцији су говорили Петер Фарбаки, генерални директор Историјског музеја Будимпеште, Оршоља Ланг, заменица генералног директора Историјског музеја Будимпеште, др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, Коста Вуковић, директор Музеја српске православне епархије Будимске и Ана Јавор, историчарка уметности.

Монографија је публикована поводом истоимене изложбе која је отворена у Историјском музеју Будимпеште 9. новембра 2018. која као и монографска публикација представља наставак рада на очувању и презентацији српског културног наслеђа у Мађарској којим се Галерија Матице српске заједно са Покрајинским заводом за заштиту споменика културе интензивно бави више од деценије.

У публикацији Саборна црква у Табану, која садржи 15 текстова стручњака из Србије и Мађарске, представљен је иконостас Арсенија Теодоровића, као и духовни живот и стремљења српског народа у Угарској у ширем оквиру историјских и друштвених прилика. Монографија и изложба представљају добар пример сарадње два музеја и више научних и државних установа, као и доказ важности и успешности међународних пројеката чији је циљ како боље познавање културних прилика у историји оба народа, тако и наше међусобно упознавање и повезивање у садашњости, указују у ГМС.

К. Р.

Пише:
Пошаљите коментар