Таписерије излазе из депоа

Подсетимо, кроз изложбу  „Женска нит” приказани су зачеци, развој, стварање аутентичног (овдашњег) таписеријског израза, те савремене тенденције у таписеријској уметности, при томе промишљане тзв. „женским писмом“ - с обзиром на то да је фокус поставке био на 12 ауторки предложака за таписерије из националне збирке Атељеа 61. Друга пак поставка, „Хероји свакодневице - стрип и таписерија”, истраживала је и анализирала комуникационе, естетичке и стваралачке проседее древне уметности, каква је таписерија, и „девете”, која се од средине 70-тих година прошлог века утемељила као један од најчвршћих бастиона популарне културе. Резултат тог повезивања је девет нових таписеријских дела, којима је обогаћена збирка Атељеа 61.      

Ова, међутим, година отвара потпуно нове перспективе за Атеље 61, будући да је установа добила на располагање чак 800 квадратних метара активног простора у новосадском Дистрикту, негдашњој Кинеској четврти. Када се томе дода да је потпуно функционалан постао и објекат установе на Петроварадинској тврђави, те је ту већ почела да живи и привлачи посетиоце стална галерија установе, оно што је деценијама била немогућа мисија сад постаје реалност. Није, наиме, згорег подсетити на чињеницу да је збирка Атељеа 61, која је до данас нарасла на више од 300 врхунских радова таписеријске уметности, међу којима има и истинских ремек-дела, све ове године углавном чамила у депоу. Пред публику су таписерије излазиле ретко, углавном за потребе спорадичних тематских изложби приређиваних у гостујућим просторима. Са галеријом на Тврђави и, поготово, Дистриктом, установа добија могућност не само за успостављање редовне излагачке делатности, него и за конципирање сталне поставке, кроз коју би поклоници ликовне уметности били у прилици да се упознају са најрепрезентативнијим радовима из колекције Атељеа 61.

По речима директора Атељеа 61, сликара Зорана Булатовића, уз велики галеријски простор у Дистрикту, где је на располагању око 250 квадратних метара, установи је на коришћење поверено још неколико мањих, што ће омогућити појачану сарадњу и са независном културном сценом - кроз гостујуће изложбе и заједничке пројекте. Ускоро ће у том смислу бити расписан и конкурс, путем којег ће бити позвани уметници и уметничке групе да понуде своје концепте који би током године били реализовани у овим просторима, све наравно на основу одлуке Уметничког савета куће. Истина, биће prеthodno потребна одређена инвестициона улагања да ови „квадрати” у правом смислу те речи постану изложбени - гипсане преграде, циљано осветљење, постављање галеријски шина... као и да Атеље 61 добије кадровска појачања, с обзиром на то да тренутно има само једног кустоса. Али у кући верују да ће се уз помоћ градске управе све то решити, те да ће Нови Сад већ у току пролећа добити још један снажан ликовни пункт.

Уз чињеницу да ће у овој години Атеље 61 бити много присутнији на домаћем терену, ваља поменути и гостујуће изложбе. Тако ће током лета део радова из богатог фундуса куће бити презентован у Јавној установи „Захумље” у Никшићу, кроз пројекат који за улогу има како промовисање саме институције и таписеријске уметности, тако и јачање билатералних културних односа. На сличном фону биће и изложба у Етнографском музеју Истре у Пазину, , планирана за октобар у оквиру манифестације „Дани рукотворина”.

Први корак у том правцу биће и својеврсно пресељење Школе ткања са Петроварадинске тврђаве у Дистрикт, планирано за 28. фебруар. Предвиђени су основни и напредни курс, који ће трајати до три месеца, при чему ће полазници плаћати само симболичну котизацију, како би се покрио утрошени материјал. Други велики корак свакако је изложба „Великани Атељеа 61”, којом ће заправо велика галерија у Дистрикту и формално постати нови центар таписеријске уметности. Биће то прилика да се у јавност изађе са делима која носе потписе великана као што су Сава Шумановић, Бошко Петровић, Едо Муртић, Стојан Ћелић, Воја Станић, Бошко Карановић, Јагода Буић, Нада Ayić... међу којима су и таписерије великих формата, које су управо због својих димензија до сада ретко излагане а сада ће се пред публиком наћи у свом пуном сјају.

Није то, наравно, све што је планирано за 2023, започету новим издањем пројекта „Виртуелне нити”, који се већ четврту годину реализује у сарадњи са Академијом уметности у Новом Саду и Факултетом примењених уметности у Београду. Студентским радовима инспирисаним таписеријским медијем врата Атељеа 61 виће отворена и мимо овог пројекта, док ће 15. сазив Интернационалне колоније „Бошко Петровић” , најављен за септембар, ове године делом у свом фокусу имати стрит-арт уметнике, који ће тако добити прилику да своју урбану поетику искажу и кроз таписерију.

М. Стајић