Престижно признање Музеју Војводине: Сан летње ноћи од идеје до реализације

Реч је о награди које Музејско друштво Србије додељује за изузетна достигнућа у prеthodnoj години, а који по стручном и научном значају представља истакнут допринос развоју културе Србије. Осим њих, велику улогу у реализација и осмишљавању поставке имали су и архитекткиња и професорка сценског дизајна на Факултету техничких наука Миа Давид која је била за дужена за дизајн изложбе, дизајн звука урадио је Павле Динуловић, а светла Роберт Мајорош.

Изложба је била конципирана тако да представља живот али и духовни свет становника неолита. Одударала је од убичајног, јер је дала прилику посетиоцима да истраже свет праисторије и многобројна открића на новим локалитетима. У око 30 витрина било је изложено више од 180 предмета међу којима је била скулптура „Видовданка“, фигурина која се сматра за један од најлепших примерака винчанске пластике.

Према речима Лидије Баљ, тим је уложио велики труд и време, готово две и по године, у осмишљавање и реализацију изложбе, што је публика препознала и умела да награди. Како каже, иако живимо у модерно доба и људи су у журби и даље постоји интересовање за садржајне археолошке и музеолошке изложбе, али је поставке потребно осавременити.

Првобитна идеја тима је била да буде изложено десет ексклузивних предмета Винчанске културе и да они буду у фокусу изложбе. Међутим, жеља Лидије Баљ и Андреја Старовића, за коју су се успели изборити, је била да то ипак буде свеобухватна изложба кроз коју је представљен неолит (период од 6.200 до 4. 500 године пре нове ере), носеће културе - Старчевачка и Винчанска, као и да буде обухваћена територија читаве Србије.

- На тај корак смо се одлучили јер је последња велика изложба посвећена том значајном периоду у људској историји била пре више од пола века у Народном музеју, а у међувремену је много тога новог откривено - истиче Лидија Баљ. - Наш задатак је био да изаберемо предмете који ће се наћи на поставци, а да притом водимо рачуна да нађемо праву меру између броја експоната и количине информација, како не бисмо оптеретили посетиоце. Водили смо се жељама, стручношћу и занимљивошћу експоната. Акценат смо желели да ставимо на људе, на њихове свакодневне животе, а не искључиво на предмете, што није често случај када је реч о археолошким изложбама.

Осим експоната, изложба је обиловала аудио – визуалним ефектима који су засигурано оставили највећи утисак на посетиоце и дубоко се урезали у памћење. Звук и осветљење су били прилагођени и осмишљени тако да дочарају смену дана и ноћи, али и временских (не)прилика. - Поље жита, као централи мотив, а чији мирис је током три месеца испуњавао изложбени простор  био је идеја Мије Давид - каже Лидија Баљ напомињући да је њен сјајан тим младих професионалаца са ентузијазмом прихватио рад на пројекту. - Како би своју идеју спровела у стварност Миа је тесно сарађивала са биолозима и стручњацима из других облести како би сазнала шта је неопходно да би жито опстало месецима у затвореном простору. После дужег већања избор пао на суво зрело жито, јер у супротном велики ризик би представљали инсекати и други организми који живе на зеленом класју. Потом смо одлучили да поставимо два питоса, велике посуде од глине које су коришћене за чување житарица. Један питос је био специјално рестауриран за потребе изложбе, дакле ексклузивно је изложен, а који је недавно пронађен на локалитету Борђош, код Новог Бечеја.

Када је реч о осветљењу тим је желео да дочара смену светла и мрака, да прикаже да се живот разликовао у зависности од доба дана, имајући на уму да су извори светлости током ноћи били једино Месец, звезде и ватра, те назив „Сан неолитске ноћи“ није случано изабран. Шетајући се даном или током ноћи у неолиту у Музеју Војводине посетиоци су могли да чују оглашавање зричака, жаба, птица, у различитим временским условима уз звуке кише и грмљавине. Како би звуци били аутентични тим је чак истарживао које животиње су живеле у доба неолита на овом простору. Отишли су и корак даље, па су користили посебан алгоритам како се не би понављале исте секвенце звукова. 

Силвиа Ковач