Портрет сликарке Видосаве Ковачевић
Спомен-збирка Павла Бељанског обележиће кроз актуелну поставку Меморијала уметника и едукативне програме јубиларне годишњице рођења четворо уметника из епохе српског модернизма чија се дела налазе у овој колекцији - Видосаве Ковачевић, Живојина Лукића, Косте Хакмана и Милице Зорић.
На једном месту и у јединственој поставци представљена су њихова одабрана уметничка дела из Основног фонда, али и портрети и аутопортрети из Документарног фонда Спомен-збирке.
Поводом 130 година рођења Видосаве Ковачевић (1889-1913) у четвртак у 19 часова предавање о њеном животу и стваралаштву ће одржати Милица Орловић Чобанов, виши кустос Спомен-збирке. Ову говото непознату рано преминулу сликарку Павле Бељански је уврстио у своју колекцију захваљујући пријатељству са њеном сестром Милицом Ракић. Тако је управо Бељански одиграо кључну улогу у ревалоризацији Видосавиног стваралаштва, а како наводе у Спомен збирци, захваљујући свом истанчаном осећају, он је открио у њеним делима уметницу специфичних вредности која је заслужила да уђе у његову колекцију.
Видосава Ковачевић је рођена у угледној београдској породици. Стручно образовање је започела 1905. на Уметничко-занатској школи у Београду у којој су јој професори били Риста и Бета Вукановић и Марко Мурат. Њени први радови сведоче о цртачком сазревању уметнице која прелази са традиционалног ликовног језика на модернија и слободнија пиктурална решења. Школовање наставља у Паризу, најпре у приватној школи Жулијен, а затим и на Академији лепих уметности, али париски боравак је био, нажалост, кратког века. Дела насликана у Београду након завршетка школовања и током боравка у Паризу припадају другој фази и на њима се може уочити осамостаљење сликарског језика и издвајање потеза као основног носиоца сликарског израза. У овом периоду уметница достиже врхунац свог ликовног језика и стила, а четири слике које се налазе у колекцији Бељанског припадају неким од највреднијих достигнућа њеног опуса. Умире од туберкулозе 1913. у Београду.
Н. П.