ПОЧЕЛЕ КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА ЧУВЕНЕ СЛИКЕ „БЛАГОВЕШТЕНСКИ САБОР” Брига о важном делу за историју и уметност

Један од најистакнутијих уметника са ових простора насликао је 1901. ово уље на платну димензија 122x192 цм поводом 40-годишњице Сабора на основу старије литографије изведене према оригиналној фотографији новосадског мајстора Стефана Вулпеа. На њој је представљен црквено-народни Сабор Срба, којим је председавао патријарх Јосиф Рајачић, а одржан је на Благовести 2. априла 1861. године у Сремским Карловцима.

На слици су при томе приказана 82 аутентична портрета учесника Сабора, црквеног клера, политичких странака и грађана, међу којима су били и архимандрит крушедолски Никанор Грујић, генерал Ђорђе Стратимировић, политичар и тадашњи градоначелник Новог Сада Светозар Милетић, књиженици Јован Хаџић, Јован Суботић, па оснивач СНП-а Јован Ђорђевић... Слику је, иначе, поручио Петар Николић, загребачки трговац уметнинама и издавач, са намером да је потом умножи у виду олеографије. 

Власништво Музеја Војводине „Благовештенски сабор” постао је 1953. када је откупљен од Гиге Стојнова из Београда. Слика је била изложена у оквиру сталне поставке стилског намештаја у Дворцу у Челареву, депаданса Музеја Војводине, од њеног отварања за јавност 1968. године па све до 28. новембра 1993. године, када је украдена заједно са још три слике. Пуне три деценије касније, захваљујући заједничкој акцији швајцарских и наших органа, украдена слика је пронађена и напокон враћена Музеју Војводине.

Међутим, пре поновног излагања овог дела, које представља културно благо од непроцењивог значаја за нашу земљу, јер  је визуелно сведочанство о једном од кључних историјских догађаја везаних за Србе у Аустроугарској монархији, слика се мора детаљно испитати, а потом је нужно урадити и њену конзервацију и рестаурацију, тим пре што су уочена оштећења, која су  настала током њеног принудног боравка ван  матичне куће. У сарадњи Музеја Војводине и Покрајинског завода за заштиту споменика културе дефинисан је  и поменути пројекат, који у првом кораку предвиђа  рентгенску радиографију, након које ће уследити специјална фотографска  снимања (видљива и инфрацрвена рефлектована те ултраљубичаста флуоресцентна), након које ће  уследити и серија анализа у.Лабораторији за испитивање материјала, Технолошког факултета  Универзитета у Новом Саду. И тек када све те анализе буду завршене, уследиће фаза конзервације и рестаурације.  

План је да цео подухват буде завршен до 10. маја, када ће Музеј Војводине приредити изложбу у чијем ће фокусу бити управо Влахо Буковац и његов „Благовештенски сабор у Сремским Карловцима 1861”.

Текст и фото: М. Стајић