Писма краља Милана Обреновића у Архиву Војводине

Овом изложбом Архив Војводине и формалноп започиње сарадњу са Удружењем за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“,  под чијим окриљем делују Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности. У склопу отварања поставке свечано ће бити потписан и Протокол о сарадњи Архива Војводине и „Адлигата”, који је, иначе, и утемељен на традицији сакупљања књига и архивске грађе породице Лазић из Кумана, која је дуже од два и по века, односно девет генерација, у континуитету делатна на пољу културе.

У писмима краља Милана, која ће бити презентована јавности, видљив је замашан део државно-политичког програма ондашње Србије. Између осталог, краљ у њима даје упутства за модернизацију и тајно наоружавање српске војске, а покривена су и горућа дипломатска питања тог времена. Иначе, ове епистоле тек од скора су, захваљујући „Адлигату”, враћене у Србију, с тим да ће до даљег, по речима адвоката Виктора Лазић, председника Удружења, детаљи целог аранжмана остати тајна. „Имамо своје изворе који нам редовно јављају о оваквим и сличним стварима и не желимо да их угрозимо“, појаснио је недавно Лазић. “Ми нисмо циљано тражили та писма, јер нисмо ни знали да постоје. Људи су нам се, једноставно, сами јавили и питали нас да ли смо заинтересовани да о тим писмима преговарамо“.

Подсетимо, историчари су утврдили да је Милан Обреновић сву своју преписку увек носио са собом, те да је после његове смрти 1901. године та грађа пренета је у Србију. Обимну личну архиву у чак 23 сандука у Београд је донео генерал Лаза Петровић, ађутант краља Александра Обреновића. Међутим, велики део докумената из периода владавине Обреновића уништен је убрзо после Мајског преврата и убиства краља Александра и краљице Драге, док је оно што је преживело први налет завереника доцније развучено по свету, тако да су заправо у домаћим архивама остали само пабирци те изузетно вредне грађе, на темељу које би се можда и на другачији начин сагледавао цео један период, када су Србији признати независност и статус краљевине.

Поред Виктора Лазића, аутори су изложбе, која ће бити отворена до 26. јуна и у оквиру које ће, поред поменутих писама, бити изложени и оригиналан штап краља Милана, те драгоцене фотографије, документи и књиге везане за краља Милана и краљицу Наталију, и један од водећих српских стручњака за дигитализацију Адам Софронијевић, као и директор Архива Војводине др Небојша Кузмановић. „Многи су нас питали зашто први пут приказујемо тако значајну историјску грађу баш у Архиву Војводине. Одговор крије његов директор др Небојша Кузмановић, који је први покренуо иницијативу да се писма прикажу управо у Новом Саду и који је својим радом показао како за кратко време једна државна установа може да поврати поверење и буде пример многима“, навео је Виктор Лазић, уз напомену да су активности краља Милана имале озбиљног о?ека и међу српским живљем у Аустроугарској, а да је, као подршку проглашењу Србије за краљевину, његов чукундеда Александар Лазић у Куманима 1882. године отворио читалиште.

        М. Стајић