Отворена изложба "Трон" Павела Суровог у Руском дому

Осим изложбе, гала догађај је садржао сценске тачке, атрактиван плес и музику, као мали спектакл и допринос светској поставци фотографија великих формата.



Стављајући спој традиције и духовности у фокус, изложба "Трон" представља оригиналне и аутентичне народне ношње Балкана где посебно долази до изражаја женска лепота.



Српски аутор Павел Сурови је вечерас одржао и кратко вођење кроз своју изложбу, анализирајући фотографије појединачно и био изненађен и истовремено захвалан због толико великог броја публике која воли ову врсту уметности као спој традиције и модерног стила.



Рекли су ми из Новог Сада пре него што сам дошао на отварање, да будем поносан на себе вечерас овде као што су и они били поносни на мене кад сам излагао у овом граду. Европска престоница културе ми је наручила изложбу и код мене се деси да када ме нека ношња привуче у пет секунди, она ће ме онда инспирисати за целу изложбу. Пред вама видите времеплов принца Суровог кроз прошлост и будућност, изјавио је аутор на отварању поставке на којој су представљене колосалне и монументалне фотографије прелепих жена у разним одорама.



Ипак, он сматра да је приказ тих жена само површински, јер иза или испод тих привлачних лица стоји једна друга прича.



Заправо кроз те жене спајам два света. Први је овај свет који видимо и живимо, трка за обавезама, материјални, и ту је увек жеља да будемо бољи. Друга раван је духовни свет којем тежимо, објаснио је Сурови и духовито закључио да је судбина хтела да прво буде награђен у Русији, да излаже у Паризу, по свету да даље тријумфује, да би тек онда дошао и у Београд.



Изложбу је отворила српска глумица Вјера Мујовић, која је оценила да је Павел Сурови права ренесансна личност и да ни сама не може да похвата чиме се он све бави у толикој свестраности, осим фотографије и графичког дизајна.



Павел својим успесима нас поносно представља у целом свету како то чине Емир Кустурица, Новак Ђоковић и Немања Радуловић, похвалила је глумица успешног уметника и онда анализирала његове фотографије.



Ми посматрамо те прелепе женске особе на сликама, али кад се мало боље загледамо, схватићемо да се испод свих тих фотографија налази сам Павел и он нас гледа све време, нагласила је Вјера Мујовић.



О фотографијама Павела Суровог говорио је један од најпознатијих српских комерцијалних фотографа Небојша Бабић из Београда, аутор многих врхунских слика драмских и музичких уметника, позоришних представа, концерата.



Он је истакао да сви фотографи своје самосталне изложбе доживљавају као својеврсни празник, јер је то доказ успеха да су се као уметници изборили за простор, што није увек једноставно.



Трудимо се да што више допринесемо уметности као што је сликарство. Ипак, задатак фотографије у односу на ликовну уметност јесте да она представља важан документ, успева да забележи наслеђе, традицију, историју, и да то преноси даље генерацијама. Павел је увелико дао свој важан печат уметности фотографије и за тако кратко време освојио је толике светске награде, напоменуо је Бабић.



Називи необичних раскошних фотографија гигантског формата су: "Катарина Велика", "Кнегиња Милица", "Краљица Корона" (приказано притајено зло оличено у фаталној женској лепоти, алузија на пандемију), "Краљица Елизабета Друга", "Мадам Помпадур", "Света Тереза", "Темпларка", "Сирена", "Марија", "Света Марија Магдалена", "Архангел Михаило", "Бели анђео", "Пепељуга", "Римљанка", "Папа", "Француска краљица", "Елизабета Баварска Друга", "Матадор" (једино на овој фотографији није жена, већ дечак у костиму матадора).



Виолета Ђерковић, директорка Културних станица Европске престонице културе - Нови Сад 2022, подсетила је да се у Српској Атини већ одржала изложба са овим мотивима истог аутора, под називом "Слава" у јануару ове године.



Тада су желели гостима из читавог света да прикажу нешто посебно, аутентично, јединствено, наше, домаће, а истовремено универзално и блиско свима.



Она је оценила да стваралаштво награђиваног уметника на најбољи начин изражава дух и културу Војводине и да његове фотографије имају изузетну особину, а то је мултикултуралност, као и интеркултуралност.



Такође, Ђерковић је навела да су дела Суровог најближа пост-модерни, еклектичности, споју старог и новог, односно традиције и савремености у фотографијама.



Уметница и кореографкиња Алиса Оравец из Панчева заједно са Мартином Мареком извела је веома атрактиван перформанс на отварању као модерни плес са етно мотивима - "Црвена јабука" и "Плес међу пукотинама", а програм је водила Мирјана Лукић Маринковић, помоћница начелника у Градској управи за културу Града Новог Сада.



Ексклузивна изложба уметничких фотографија приказује богатство различитости народних ношњи народа Балкана као нематеријалног културног наслеђа.



Сам назив изложбе “Трон” алудира да архаичне народне ношње црпе инспирацију са краљевских дворова, што представља у светском и духовном смислу борбу народа за моћ и престо.



На краљевском двору поред раскоши до изражаја долази женска лепота, која је главна инспирација многих уметника и свака жена жели да буде најлепша, да буде на Трону.



Посебно важан елемент његовог уметничког приступа је појам женске лепоте као неисторијске, односно ванвременске естетске категорије.



Изложбу организује Град Нови Сад и Културни центар ,,Кисач“ уз подршку Руског центра за науку и културу ,,Руски дом“ у Београду.