Отворена изложба "Толстој и Србија" у Руском дому у Београду

Изложба је приређена у продукцији Државног музеја Лава Толстоја у Москви, а уједно нова поставка је посвећена 90. годишњици од оснивања Руског дома или Руског центра за науку и културу у престоници Србије. Прослава рођендана Лава Николајевича Толстоја (1828-1910) и сама изложба имају циљ да се шира културна јавност упозна са материјалима који говоре о чврстим везама Толстоја са Србијом, њеном историјом и културом.

Емитовање документарних видео записа, преглед аутентичних фотографија из живота Толстоја и његове породице, стрипови, скице за илустрацију романа "Ана Карењина", поједини костими из представа, антикварне књиге и романи Толстоја, каталози и фотографије из домаћих представа према његовим делима, писма, све то чини срж најновије изложбе у Руском дому. Осим Државног музеја "Лав Толстој" из Москве, поставку су приредиле још три установе културе из Београда - Народна библиотека Србије, Народно позориште, Музеј позоришне уметности Србије.

Свима је жеља да се покаже како интересовање за Толстојево дело у Србији никад не може да избледи и комади по његовим делима су редовно на репертоару српских позоришта, а књиге му се објављују и данас. Једна од тема изложбе је и антологијски роман „Ана Карењина” и одраз српског питања у овом делу. Због садржаја епилога ове књиге, Толстој је имао сукоб са издавачем "Руског гласника": М.Н. Катков је био незадовољан негативним извештавањем о добровољачком покрету у Русији у корист побуњених Срба, и одбио је да објави последњи део романа у том облику. Вронски се на крају романа добровољно прикључује српском Ослободилачком рату за независност од Турске. Постоји мишљење да је Николај Николајевич Рајевски, који је погинуо 20. августа 1876. године код српског места Адровац, заправо био прототип главног јунака Алексеја Вронског, који улази у забрањену везу са удатом женом Аном Карењином.

Осим тога, на изложби је приказана Толстојева преписка са српским дописницима. Од 1890-их година до почетка 20. века, Толстој је добијао велики број писама од обичних људи који су му се обраћали као моралној величини и учитељу. Повеља којом се Лав Николајевич Толстој именује за почасног члана Српске краљевске академије један је од експоната у овом пројекту. Народна библиотека Србије (НБС) обезбедила је за изложбу годишњак Српске краљевске академије наука за 1909. годину, где је назначено да је Лав Толстој изабран за почасног члана. Сарадња са НБС пружила је прилику да се представе први и најновији преводи дела Толстоја на српски језик, а Библиотека је омогућила да се на поставци нађу књиге аутора чија су дела део Толстојеве библиотеке у Јасној Пољани. Ирина Антанасијевић, професорка руске књижевности на Универзитету у Београду, која је ове вечери била водич публике кроз изложбу као кустос, обезбедила је и разне занимљиве експонате о којима је говорила.

У питању су стрипови са почетка 20. века, рађени по мотивима дела Лава Толстоја, засновани на причи „Хаџи Мурат“, романима „Васкрсење“ и „Ана Карењина“. Велико интересовање за пројекат показали су Народно позориште и Музеј позоришне уметности Србије из Београда и уступили су плакате и програме, фотографије, рукописе сценарија за представе по мотивима дела Толстоја. Тако Национални театар на свом репертоару има Толстојеву драму "Царство мрака" у режији покојног уметника Игора Вука Торбице и капитално дело "Рат и мир" редитеља Бориса Лијешевића. Такође, на овој позорници у више верзија се играо "Рат и мир" кроз историју, као и "Живи леш". Опера и театар Мадленианум из Земуна имала је ранијих година у продукцији драматизације Толстојевог класика "Ана Карењина" у режији Југа Радивојевића и кратког романа "Кројцерова соната" који је режирао глумац Горан Шушљик.

Роман "Ана Карењина" је у последње време оживљен у Србији кроз барем три верзије - у Народном позоришту Ниш (2021) у режији глумца Ирфана Менсура, као балет у два чина у СНП-у (2022) у Новом Саду према либрету, кореографији и режији Крунислава Симића и у Новосадском позоришту (2022) у поставци македонског редитеља Дејана Пројковског. На изложби су представљени и експонати као део фонда Државног музеја Лава Толстоја: фотографије, рукописи, графике, видео хронике, књиге и аудио снимак Толстојевог гласа. Нову изложбу чине и књиге теорије у витринама о Толстоју - "Моја посета код Толстоја" Јована Максимовића, "Толстој у Срба" Војислава Бојовића и "Лав Толстој" Милице Богдановић. Изложба ће бити отворена за посетиоце до 10. октобра. (Крај) imm/jsi