IN MEMORIAM: Тенор Никола Давид (1969 – 2024)

Рођен је 1969. у Белој Цркви, где завршава основну школу. У Музичкој школи „Исидор Бајић” у Новом Саду је похађао теоријски одсек и одсек за соло певање у класи проф. Призренке Петковић. Студије наставља на Академији уметности у Новом Саду, где такође стиче две дипломе: поред опште музичке педагогије, дипломирао је и на одсеку соло певања у класи проф. Бисерке Цвејић.

Током целокупног школовања био је стипендиста Фонда за унапређење вокалне уметности младих “Меланија Бугариновић и ћерке Мирјане Калиновић - Калин”, те је годинама потом наступао на концертима које је Фонд приређивао. Још као студент друге године, у сезони 1992/93, дебитује у Опери Српског народног позоришта, где остварује улоге лирског и карактерног фаха у „Пајацима”, „Љубавном напитку”, „Кармен”, те оперети „Слепи миш”. На сцени Опере Народног позоришта у Београду дебитује у сезони 1997/98. улогом принца Тамина у Моцартовој „Чаробној фрули”, а у јесен 1998. одлази на специјалистичке студије у Мајнц на Конзерваторијум „Петер Цорнелиус”.

Међународну оперску каријеру започиње у сезони 1999/2000. учешћем на реномираном Фестивалу камерне опере у дворцу Рајнсберг, те ангажманом у Опери у Ајзенаху. Од сезоне 2000. до 2008. године био је солиста и стални члан оперских кућа у Аугзбургу и Десауу, да би и у многим другим градовима Немачке наступао као гост, негујући партије лирског и карактерног тенорског фаха. Остварио је улоге у операма „Севиљски берберин”, „Евгеније Оњегин”, „Рита”, „Црна орхидеја”, оперети „Земља смешка” и многим другим.

Поред ангажмана на оперској сцени, учествовао је као солиста у вокално-инструменталним делима Баха, Менделсона, Хонегера, Хајдна, Моцарта, Шуберта, Орфа (ораторијуми, мисе, кантате и др.) Наступао је с филхармонијама Минхена, Бранденбурга, Луксембурга, Аугзбурга, Десауа, под диригентским вођством Петера Леонарда, Зубина Мехте, Паола Карињанија... Од 2008. до 2012. похађао је јеврејске студије на Колеџу „Абрахам Геигер” Универзитета у Потсдаму, специјализујући се за извођење јеврејске литургијске музике. Стицањем дипломе постао је први кантор у Немачкој после Другог светског рата, а у то звање је промовисан 2013.  Био је главни кантор јеврејске заједнице „Beth Schalom” у Минхену и Штутгарту. Паралелно је концертирао широм Европе, будући да је добар део своје каријере посветио проучавању и промовисању јеврејске духовне и световне музичке традиције, а радио је и као доцент на предмету Техника гласа и развој личности на Универзитету у Еслингену.

Своју присну духовну и завичајну везаност за Белу Цркву, Никола Давид је континуирано доказивао солистичким концертима у Народ- ном музеју града, али и учешћем на концертима тамошњег хора „Bella мусица “. Сваки његов сусрет с публиком родног града протицао је у инспиративној атмосфери пођеднако емотивној и за уметника и пријатељски наклоњене слушаоце, а та узајамност је добила још снажнију и дубљу димензију од како је Никола Давид, и сам као донатор, реализовао прикупљање средстава за  два клавира (за Гимназију и Музеј) који су као поклон  допремљени из Немачке.  Недавно је последњи пут наступио са хором „Хашира“ на великом фестивалу „Мусица сацра интернатионал“, где је  изузетно емотивно тумачио солистичку партију у песми Авину малкеину  Макса Јановског.

М. С.