Ин мемориам: Марио Вукнић (1963-2021), сликар и конзерватор
НОВИ САД: Одлазак колеге и пријатеља заправо је делом и опроштај од заједно проведеног времена. Сабирање тих тренутака често делује као потрага за неутешним маркерима који су чинили карактер човека који није више међу нама.
Заштиту културног наслеђа одувек су спроводили честити, племенити и поштени људи. Они су у тешким условима успевали да сачувају значајна покретна и непокретна културна добра, како би се генерације које долазе упознале са суштинским вредностима културе и уметности. Међу таквим људима, на истом задатку, био је и конзерватор рестауратор Марио Вукнић (1963-2021), виши стручни сарадник у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе у Петроварадину у периоду од 1993. до 2021. године.
Рођен је 1963. године у Оџацима а дипломирао је сликарство 1988. године на Академији уметности у Новом Саду. На почетку каријере радио је као спољни сарадник на конзервацији мозаика у Лапидаријуму у Сремској Митровици 1988. године, као и на скидању, рекомпозицији и конзервацији фресака у манастиру Жича али и чишћењу и конзервацији фресака у куполи манастира Раковца, 1991. године. Током деведесетих година након што се запослио за у Покрајинском заводу (од 1992-93) године сарађује на конзервацији и рестаурацији иконостаса и зидних слика српске православне цркве св. Николе у Мартоношу, манастира Раковца, цркви Светог Георгија у Фабрици у Темишвару, Дому културе у Апатину, цркви у Бајши, Сурдуку, Сасама и манастиру Петковици.
Радио је на конзервацији сликарства и зидне декорације у Саборној цркви у Сремским Карловцима, Фрањевачком самостану у Коњицу (БиХ), цркви Успења Пресвете Богородице у Шибенику, потом на рестаурацији икона из ризнице СПЦ у Шибенику, цркви Светог Спиридона у Скрадину, конзервацији и рестаурацији слика Галерије Милана Коњовића у Сомбору, зидних слика манастира Бођани, иконостаса цркве у Футогу, иконостасу Преображенске цркве у Сентандреји и на делима из ризнице Епархије Горњокарловачке у Карловцу. Замало тридесет година дуги радни век, Марио Вукнић је посветио и испитивачким радовима након 2000. године, и то на сликама Збирке стране уметности Музеја Града Новог Сада, на целокупном сликарству цркве Светог Ђорђа у Сомбору и цркве Јована Крститеља у Бачкој Паланци, на остацима фресака и олтарским сликама у Фрањевачком самостану у Бачу (где је и руководио пројектом), иконостасу Пожаревачке цркве у Сентандреји, као и на конзерваторским радовима на живопису у цркви Богородице Одигитрије у Пећкој Патријаршији на Косову и Метохији.
Публиковао је реализоване испитивачке радове, упућен у најсавременије токове конзерваторске праксе и науке. Велики број уметничких дела Марио Вукнић је рестаурирао за приватне збирке у земљи и у иностранству. Бројним колегама и пријатељима недостајаће његова блага природа и посвећеност послу, истанчан склад разума и вештине, ненаметљивост у бескрајном завежљају несвакидашње топлине.
Био је ожењен и отац троје деце. Нека му је вечна слава и хвала!
Данило Вуксановић
